Crni dim i toksične materije – Beograđani se žale zbog spaljivanja kablova, ima li grad rešenje

Reciklažna industrija se u velikoj meri oslanja na neformalne sakupljače, kojih je oko 60.000 u Srbiji. Dnevno prepešače oko 20 kilometara. Otkupljivači im plaćaju nerealno niske cene. Za kilogram bakra izdvojenog spaljivanjem kablova dobije se 100 dinara manje nego za bakar koji nije čađav.

Kako kažu, za kilogram bakra dobijenog spaljivanjem uzmu 600 dinara, a 700 dinara ako je bakar odvojen bez spaljivanja kablova. Iako bi i sami voleli da ne moraju da spaljuju jer to šteti i njihovoj deci, prinuđeni su jer nemaju mašinu koja bakarnu žicu odvaja iz kablova.

A da bi se dobio kilogram bakra spaljuje se velika količina kablova, pri čemu se oslobađaju izuzetno toksične materije. Stanovnici obližnjih naselja decenijama trpe zagađenje, zovu vatrogasce, komunalnu inspekciju koja je za godinu dana 250 puta izlazila na teren.

"Uništavaju i svoju decu i našu decu, ja sam trudna, beba treba da se rodi, gde ja da šetam tu bebu", pita jedna sugrađanka.

Druge komšije koje žive u blizini naselja gde se spaljuje bakar kažu da su im se javili problemi sa alergijama, da deca konstantno ili kašlju ili kijaju i redovno koriste inhalator. Kažu da su svi kupili prečišćivače vazduha.

Paljenjem kablova ispuštaju se kancerogene materije

Paljenje kablova oslobađa na hiljade kancerogenih i mutagenih materija od kojih su najpoznatiji dioksini i furani.

"Mi znamo da se pri gorenju bakarnih žica radi odvajanja izolacije, sekundarnih sirovina generalno, emituju materije koje su dramatično štetnije od svih drugih materija za ljudsko zdravlje", kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

U Reciklažnoj zadruzi u Adi nabavili su uređaje za mašinsko odstranjivanje izolacije bakra.

"Razmišljamo da u budućnosti imamo stopostotnu cirkularnost, da naš finalni proizvod bude neka bakarna legura ili bakarna cev, a od plastike da imamo finalni prozivod. Ne možemo da spominjemo zelenu agendu i cirkularnost, a da kažemo da postoje ljudi koji pale kablove i dalje“, kaže Kilino Stojkov, osnivač ekološke zadruge "Connect Clean Roma Group”.

Grad nudi posao neformalnim sakupljačima

Grad Beograd planira uređenje nehigijenskih naselja, a neka će biti raseljena. Neformalnim sakupljačima nude zaposlenje.

"Pošto se radi prva linija metroa, naselje na Čukaričkoj padini će biti raseljeno zbog prolaska linije metroa i to je stvar koja može na taj način da se reši. Pored toga želim da istaknem da je Skupština Grada Beograda raspisala trajni konkurs za prijem romske populacije u rad na poslovima gradske čistoće i zelenila i to je jedini i pravi put za spas svih tih porodica. Ni na čemu drugom nećemo insistirati, nego da oni postanu deo našeg društva, da imaju svoj lični dohodak, da žive u normalni uslovima“, kaže gradski menadžer Miroslav Čučković.

Procene su da se uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji može otvoriti novih 30.000 radnih mesta i povećati konkurentnost domaće privrede, naročito u sektoru reciklaže.