Читај ми!

У Бечу се све врсте отпада виде као ресурси

Већ пола века 5. јун се обележава као Светски дан заштите животне средине са циљем подизања глобалне свести о еколошким проблемима. Док се у Србији комунални отпад одлаже на санитарне и дивље депоније, при чему загађује земљиште, ваздух, реке и подземне воде, у земљама ЕУ отпад се рециклира и користи као енергент и готово да више нема депонија. У Аустрији је већ две деценије забрањено одлагање комуналног отпада на депоније, а претварање отпада у енергију битан је део стратегије одрживог урбаног развоја.

Спалионица отпада Пфафенау, годишње сагори 250.000 тона отпада и производи струју за 25.000 домаћинстава и даљинско грејање за 50.000 домаћинстава у Бечу. Емисија штетних гасова је за 90 одсто испод законом прописаних граничних вредности.

„Пећ сагорева 32 тоне отпада на сат, на температури од најмање 850° Целзијуса, користећи топлоту из сагоревања да би произвела пару која покреће парну турбину и производи електричну и топлотну енергију. Од оног што остане после спаљивања, одваја се метал. Преостала шљака се меша са пепелом из процеса сагоревања, као и цементом, песком и водом да би се добио бетон од пепела од шљаке, који се одлаже на депонију“, објашњава Едвард Абарт из Постројења за претварање отпада у енергију Пфафенау.

Поред уклањања комуналног отпада и производње енергије раде и на подизању еколошке свести грађана.

„Ми овде организујемо посете за оне који су заинтересовани да се упознају са радом нашег постројења. Имамо организоване посете ученика, али и других посетилаца. Показујемо им и како функционише систем рециклаже у Бечу и уопште уАустрији. Како се третира отпад који се не рециклира и како се од њега добија енергија“, додаје Абарт.

Становник Евопске уније у просеку годишње произведе више од 500 килограма комуналног отпада. Половина тог отпада се рециклира, остатак се депонује и спаљује при чему се добија енергија.

„Европска унија поставља веома строга правила која се примењују у спаљивању отпада која имају за циљ заштиту здравља људи. За спаљивање отпада прописана су најстрожа правила у поређењу са другим индустријским секторима. У Аустрији се од осамдесетих и деведесетих година регулатива за управљање отпадом много променила и данас је спаљивање отпада веома прихваћен начин третирања различитих врста отпада“, истиче др Хелга Стоибер, експерт за инсенерацију отпада.

Током 60 година искуства у спаљивања отпада у Аустрији унапређене су технологије, тако да је данас у спалионици Пфафенау емисија штетних гасова за 90 одсто испод законом прописаних граничних вредности. У Бечу се све врсте отпада виде као ресурси.

У Европи постоји око 70 постројења за третман опасног отпада. Једно од њих је у Бечу где се спаљује и опасан отпад из Србије, зато што Србија још увек нема такво постројење, а од њега се добија енергија за струју и грејање.

Од људи који живе у Бечу се очекује да допринесу чистоћи града. Њихова свест о значају смањења, прикупљања и правилног збрињавања отпада, чистих улица и зеленила, свакако је допринела да аустријска престоница понесе титулу града у коме су најбољи услови за живот.

четвртак, 25. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару