Ако не будемо решавали питање отпада око нас, решаваћемо отпад у нама

„Године пролазе, ми стојимо“, назив је извештаја Коалиције 27 о напретку у Поглављу 27: Животна средина и климатске промене током претходне деценије. То је уједно и оцена напретка, посебно када је у питању улагање у заштиту животне средине.

Квалитет ваздуха који удишемо ових дана можда најбоље говори о напретку у заштити животне средине. На сајту Ер вижуал може се видети да је Београд међу двадесетак најзагађенијих градова. Мониторинг Агенције за заштиту животне средине показује да је у многим градовима ваздух веома загађен.

„Мање је загађење него у Индији. Овде сам седам година и још увек очекујем бољи квалитет ваздуха у Београду, Ваљеву, Ужицу, у Бору... Говоре да је за то потребно време и много енергије и средстава да се очисти ваздух. Истина је, али такође је тачно да то можемо да убрзамо“, истакао је Антоан Авињон, програмски менаџер за заштиту животне средине Делегације ЕУ у Србији.

Представљена је анализа која показује да је у претходној деценији држава у животну средину уложила 30 одсто средстава која су планирана у стратешким документима, а само 20 одсто у инвестиције у инфраструктуру.

„У Нацрту стратегије заштите животне средине стоји податак да се на име накнада за заштиту животне средине које се прикупљају од грађана и привреде прикупи око четири одсто БДП-а док истовремено улагања у заштиту животне средине су само један проценат. То значи да ми улажемо четири пута мање у животну средину од онога што на име животне средине приходује буџет“, објашњава Мирјана Јовановић из Београдске отворене школе.

Анализе Фискалног савета показују да је улагање у заштиту животне средине дугорочно најисплативије, а неулагање највише кошта.

„Ако не будемо решавали отпад који се налази око нас, решаваћемо онај отпад који се налази у нама. Једноставно, имамо из године у годину преливање проблема загађења које отпад производи не само на параметре животне средине него већ сада и на наше здравље“, наглашава Игор Јездимировић из Инжењера заштите животне средине.

„Постоји озбиљан пословни интерес да се таква ствар уреди и од стране оних који производе отпад и од стране оних који ће од тог отпада да стварају неку нову вредност или да је уводе као циркуларну економију у будућности“, каже Михајло Весовић, директор Сектора за стратешке анализе ПКС.

У Извештају Европске комисије за Србију за 2024. годину констатује се да, када је у питању животна средина, институционални оквир успостављен, али га треба побољшати.