„Сарађуј, не загађуј“ – наше мало може бити велики допринос очувању животне средине

Сарађуј, не загађуј, кампања која је почела јуче, трајеће наредна три месеца, осим подизања свести, који је циљ ове кампање?

– Циљ ове кампање је да упознамо наше грађане шта је све оно што се ради у погледу заштите животне средине, с аспекта нашег министарства и комплетне владе. Да упознамо грађане шта значи зелена агенда, на који начин они свакодневним активностима, који само мало промене могу да допринесу, да осворимо све оно што су наше циљеви, а то је да нам буде чистија и здравија животна средина.

Поред тога, изузетно је важно да их информишемо о великом броју инфраструктурних пројеката које ми спроводимо на нивоу целе владе, а то је изградња неопходне канализационе мреже, изградње постројења за пречишћавање отпадних вода како бисмо спречили загађење вода од стране комуналног сектора. Исто тако, и изградње рециклажних центара за управљање отпадом, где ћемо омогућити грађанима да одвајају отпад, да тај отпад се касније користи и за рециклажу, или за поновну употребу, или чак у енергетске сврхе.

Где смо на том путу? Колико је до сада од тих стандарда ЕУ имплементирано у нашој земљи?

– Ми константно радимо на преношењу тековина ЕУ које се односе на заштиту животне средине и морамо рећи да је то једна најсвеобухватнија област. Доносимо законе које усклађујемо са директивама ЕУ као и подзаконске акте. Али да бисмо могли да достигнемо све те стандарде, управо је важно да имамо неопходну инфраструктуру.

У овом моменту, можемо рећи, имамо велики број пројеката који се спроводе кроз различита министарства и циљ нам је да 2027. године имамо укупно 35 јединица локалне самоуправе које ће имати решен проблем пречишћавања отпадних вода, тако што ће имати изграђено постројење за пречишћавање отпадних вода и преко 80 одсто покривености канализационе мреже.

То је значајно из разлога што ће то бити првих 35 јединица локалне самоуправе које ће имати решен тај проблем.

Значајни инфраструктурни пројекти

Наша земља, према величини, требало би да има преко 350 постројења за пречишћавање отпадних вода. Колико је до сада саграђено, а колико пуштено у рад?

– Ми у овом моменту имамо 43 постројења и притом нису сва апсолутно функционална. Морамо да имамо 359 оперативних постројења. Када говоримо о овоме да радимо на изградњи постројења, негде се подразумева и реконструкција већ постојећих изграђених постројења на начин да буду модернизована и унапређена, да испуњавају све стандарде животне средине.

Значи, пред нама је заиста дуг пут, много инвестиције и много времена.

Ко све треба да учествује? На који ће начин управо грађани бити укључени када је у питању и сама кампања „Сарађуј, не загађуј“, а и управо на том путу да бисмо остварили, односно, применили те стандарде.

– Ово су првенствено инвестиције јавног сектора. Значи, ми на националном нивоу смо обезбедили средства и сви ти пројекти се спроводе на нивоу јединице локалне самопоре.

Нама је важно да грађани, када виде да се изградила канализациона мрежа, да се прикључе на канализациону мрежу и да одустану од својих септичких јама, јер ће им ово заиста бити много конфорније. Значи, они свакако имају улогу у свему ономе што ми радимо.

Шта кажу резултати са терена? Да ли је довољно урађено до сада?

– До сада није довољно урађено, али ако узмемо у обзир да смо у последњих неколико година врло интензивно кренули да радимо на томе, морамо само да будемо српљиви да су то пројекти који заиста трају неколико година за припрему документације, а самим ти после и за изградњу.

У наредних 10 година до 15 ће драстично бити промењена слика, а већ прве резултате ћемо видети 2027. године.

Да ли би помогла казнена политика

Оно што је било лепо видети ових дана јесте да су се на локалу организовали грађани, сами чистили природу, скупљали отпад. Да ли и на који начин ће управо ова кампања подстаћи људе да и даље и више то раде?

– Управо је то оно због чега смо и покренули кампању. Веома нам је важно да грађани буду свесни да је то њихово окружење које треба да буде чисто. Такође све те акције чишћења су веома пожељне и добре, јер на тај начин прво подижемо свест онима који не учествују у чишћењу, а исто тако показујемо да имамо већ и свесне људе који хоће да изађу на терен, да се адекватно припреме и да крену да брину о свом окружењу.

Кампања је веома значајна и надамо се да ће велики број људи да схвати колико имамо проблема око отпада који се налази свуда око нас. С друге стране да је то отпад који може да има своју употребну вредност, а оно што најмање треба да се уради са њим јесте да се одложи на депоније. Али да би био на депонијама он пре тога мора да буде у канти.

Али ми имамо још један од проблема да људи се организују чисте, поштују прописе, а с друге стране после извесног времена поново видимо исту ту слику. Да ли би нам помогла политика награђивања или казнена политика управо у вези са отклањањем отпада?

– Да, то је велики проблем и ми као министарство се суочавамо са тиме, јер ми већ трећу годину заредом, четврту, чистимо управо те дивље депоније које се појављују свуда око нас и до сада ћемо очистити укупно неких 900. И управо је ова кампања треба да буде превенција, да не стварамо и да не бацамо отпад око нас и ми се надамо да ћемо ту успети да мобилишемо велики број људи који ће променити своје понашање.

Чињеница је да би казна политика можда била ефикасније у том смислу, али је прво неопходно да кренемо, како ми кажемо, са приволом, да људи негде имају свест, да изградимо све што је неопходно и онда да имамо врло ригорозне казне које ће на крају довести до тога да нам заиста животна средина буде чиста и онаква како сви ми заслужујемо.

Потребан прелазни период за остваривање Поглавља 27

Треба рећи да према истраживањима Интерпола, управо еколошки комунални прекршаји су четврти на листи у свету. Можда бисмо ипак могли, ако уведемо ту казну политику, урадити нешто више за очување животне средине? Председница сте преговарачког тима Поглавља 27 које је отворено од 2021. године. Да ли ћете поново тражити прелазни период? Колико сте успели тога да примените?

– Ми смо отворили Поглавље. У наредном периоду ми треба да управо кренемо да преговарамо о томе у ком року ћемо нешто испунити. И све оно, за шта су и остале земље, развијене земље ЕУ, приликом придруживања добили прелазне периоде, су заправо ти транзициони периоде који ми очекујемо. А управо се ради о овим постројењима за отпадне воде, рециклажним центрима и све оно што су заправо озбиљне дугорочне инвестиције. То је оно на шта је ЕУ спремна да нам да прелазни период, а у самом току преговора ћемо видети који ће то бити рокови.

Оно што је за нас добро, ми смо израдили одређена документа која су нам тачно рекла колико нам времена треба од момента уласка у Европску унију да испунимо стандарде и трудићемо се да заиста будемо аргументовани и да ти рокови буду прихваћени од стране ЕУ.