Kredite nema ko da uzme

Bankari kažu da je plan da država preko Garantnog fonda prezume deo rizika za kredite privredi dobra ideja. Ipak, još nisu odlučili hoće li to prihvatiti. Motiv bi mogao da im bude i to što odobravaju sve manje kredita.

Preduzeća im duguju dva odsto manje nego pre samo mesec dana. Prema podacima Udruženja banaka, kad se uračuna i rast deviznog kursa, smanjena je i zaduženost građana. Sada u proseku svako od nas duguje 735 evra.

Novac nije problem. Njega bankari, kažu, imaju dovoljno, ali ne i klijenata koji su u stanju da zajam vrate. Od početka godine problematični krediti povećani su sa 19 na 31 odsto duga.

"Naša privreda više nije nelikvidna, nažalost, to je više nesolventnost, nemogućnost da se uopšte plaćaju obaveze. Videli ste kakva je bila situacija kod Fonda za razvoj tamo gde su kamate bile dva odsto uz grejs period od godinu ili dve. Tamo se krediti nisu vraćali", poručio je Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije.

Dugalić ističe da je u Srbiji problem da neko vrati kredit, čak i ako bi bio bez kamate.

Za razliku od privrede, građani su u oktobru čak manje kasnili s plaćanjem rata, ali se teško odlučuju na novi zajam - uglavnom gotovinski ili za kupovinu stana.

Građani i kompanije naučili lekciju 

Automobili na lizing, na primer, kupuju se upola manje nego pre pet godina, ali se i manje vraćaju. 

"Povraćaj predmeta je bio najviši 2010. i 2011. godine. Znači sada su, prosto, i građani pametniji. Svi smo naučili lekciju i lizing komapnije su izvukle pouku iz ove krize", objašnjava Teodora Milenković iz Asocijacije lizing kompanija.

Bankari ne spore da su kamate u Srbiji više nego u drugim zemljama, ali kažu da to nije zbog njihovih marži.

"Kad znate kolike su marže u trgovini, onda ovo što imamo u bankama deluje šaljivo. Marže u trgovini su od 20, 30 ili 50 odsto. A ima li u trgovini neka marža od tri ili pet odsto kao u bankarskom sektoru", ističe Dugalić. 

Rekao je da o maržama u trgovini niko ne priča, ali da se marže u bankama stalno pominju, jer je to "malo više populistički, malo više prodaje novine".

Krediti su nam skupi zbog onih koji dugove ne vraćaju na vreme, zbog visokog rizika zemlje, obavezne rezerve, dvostruko veće inflacije nego u Evropi i osnovne kamate centralne banke koja je 40 puta veća od evropske, tvrde bankari.