Када се плазма враћа на рафове

После више од четири месеца мирис 'плазме' шири се погоном. На јединој линији коју није захватио пожар, кекс се поново прави. На први поглед – истог облика, а на први залогај и истог укуса.

"Мој осмех вам говори да нама у 'Бамбију' ништа није тешко, како је кренула производња 'плазме'“, каже радница Јелена Ристић.

Уз њу су генерације одрасле и гајиле своје бебе. Ни старији јој не одолевају. Без ње се на пут не иде, нити опоравља од болести. То што је месецима нема у продаји позиционирало ју је као једну од главних тема на друштвеним мрежама. Било је порука подршке, спекулација да је негде другде има, па чак и нефер реклама.

Лицитирало се датумима и да ли ће се уопште вратити на полице.

"Могу да кажем да смо успешно рашчистили, санирали све последице пожара. Покренули смо један део производње у фабирици у Пожаревцу, то је неоштећени део фабрике и једну линију смо прилагодили и почели смо ових дана производњу у облицима и производима на које смо навикли“, каже Драган Стајковић, генерални директор "Бамбија".

"Иако је производња 'плазме' поново покренута, то је тек трећина о укупног капацитета, тако да када је видите у продавници, купите је да се засладите, поделите је са другима, јер ћемо до пуног капцитета још мало причекати“, каже Александра Станковић, новинарка РТС-а.

"До прве половине следеће године, мораћемо да имамо мало стрпљења и солидарности. Роба ће се појавити ускоро у мањим количинама на тржишту. Пре месец дана почели смо изградњу једне лепе нове фабрике. Она ће се градити у неколико фаза. Прва фаза ће бити готова на пролеће идуће године и очекујемо да ћемо тиме покрити највећи део тржишта", рекао је Стајковић.

Појавила се крајем 60-их година и постала вероватно најпродаванији кекс на југословенском тржишту. Један од проналазача укуса који се препознаје широм региона је и први школовани кексар Петар Тутавац.