четвртак, 02. нов 2023, 18:00
Balkanski ratovi-Stvaranje Balkanskog saveza
Bez pretenzija da se bavi iscrpnom analizom karaktera balkanskih ratova, Redakcija školskog programa Televizije Beograd pripremila je seriju koja dokumentarno-faktografski, na naučno-popularan način, prati događanja koja su prethodila i bila uzrok ratnom stanju na Balkanskom poluostrvu, same ratove i njihove posledice. Danas se te posledice osećaju više nego ikad. U istoriji balkanskih, posebno južnoslovenskih naroda, bilo je dosta zajedničkih dostignuća, herojstava, pobeda, ali i dosta sukoba, netrpeljivosti, razdvajanja. Sve su to ovi narodi doživljavali i tokom balkanskih ratova. Otkrivajući zašto, serija pokušava da rasvetli i korene potonjih kriza na Balkanu.
Prenoseći sve relevantne činjenice vezane za balkanske ratove, autorska ekipa je želela da televizijsko gledalište samo oceni karakter tih ratova i da samo proceni koliko je ispravna poruka koju je svojevremeno zabeležio jedan poznati jugoslovenski naučnik: „Ako nas istorija nije na vreme i dovoljno čvrsto spojila, ne bi joj trebalo dozvoliti ni da nas neprestano razdvaja i sukobljava".
Teška politička kriza u evropskip delovima Turske 1911. i 1912. godine podstakla je Srbiju, Crnu Goru, Bugarsku i Grčku da oslobode Balkansko poluostrvo od turske vlasti i da jednom za svagda reše Istočno pitanje. Sličnih pokušaja bilo je i tokom 19. veka: od Prvog srpskog ustanka 1804. do Berlinskog kongresa 1878.godine, kada Srbija i Crna Gora postaju međunarodno priznate, nezavisne države. Velike evropske sile, međutim, podržavale su i održavale zaostali turski feudalizam na Balkanu sve do 1903. Te godine dolazi do promena presudnih za oslobodilački pokret u evropskoj Turskoj. U Srbiji je uspostavljen demokratski režim. U Makedoniji je podignut Ilindenski ustanak i stvorena Kruševska republika. Bugarska se proglasila nezavisnim carstvom sa željom da ostvari sanstefanske granice. Austro-Ugarska je carinskim ratom pokušala da privredno iscrpe Srbiju, a aneksijom BiH da zada udarac njenim oslobodilačkim težnjama.
U Turskoj se, posle mladoturske revolucije, sprovodila otomanizacija celokupnog stanovništva. Na Kosovu, Metohiji i Novopazarskom sandžaku zavladalo je pravo bezvlašće. Sve je to presudno uticalo na držanje četiri balkanske države. Njihove teritorijalne pretenzije, zbog kojih godinama nisu uspele da se sporazumeju, usklađene su tada sa odlučnim namerama da pomognu pravednim zahtevima potlačenog stanovništva evropske Turske. U toku 1912. godine one su zaključile međusobne sporazume i ušle u rat protiv Turske. Zvanično, Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka odlučile su se na rat da bi prinudile Tursku na sprovođenje raformi.
Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Nikola Lorencin.
Коментари