субота, 20.05.2023, 18:30 -> 14:14
štampajKvadratura kruga: Grad u kome se vreme meri lepotom i vekovima
Kotor je grad palata, muzeja i trgova koji nose neobična imena: Trg od oružja, Trg od drva, Trg od mlijeka, Trg od brašna, Trg hajduka, itd. Kotor je grad uskih ulica koje nemaju imena, osim jedne koja se zove "Pusti me proć", a koja predstavlja najužu ulicu u ovom gradu u kojoj se jedva dvoje ljudi može mimoići.
Život u ovom gradu, opasanom zidinama sa svih strana, traje više od dve hiljade godina. U kamene deftere ovog grada upisali su se mnogi osvajači, počev od Vizantije i Mletačke republike, preko Francuske i Nemačke do Austrije i Ugarske.
Kotorske bedeme, koji na mnogim mestima dostižu visinu do 20 metara počeli su da grade Vizantinci, a Nemanjići, u čije vreme je Kotor doživeo najveći procvat, dali su im konačan oblik. Zidine iznad Kotora dogradili su Mlečani u 16. veku. Koštale su ih toliko da je do danas u italijanskoj regiji Veneto ostala izreka koju muž izgovara rasipnoj ženi: „Koštala si me više nego kotorske zidine”.
Palate u Kotoru gradile su plemićke porodice u srednjem veku, a svaka palata ima svoju istoriju, svoju priču i svoje tajne o kojima bi se mogle ispisati čitave sage.
Ispod tornja sa satom, smeštenom na Trgu od oružja, nalazi se Stub srama, pred kojim se u prošlosti javno sudilo, pred auditorijumom, svakom prestupniku. Toranj sa satom i Stub srama podignuti su na mestu srednjovekovnog tornja za mučenje, ispred koga su lopove kažnjavali odsecanjem ruku. Da su taj toranj i običaj ostali, mnogo bi bezrukih danas hodalo Crnom Gorom.
Kotor je grad pod zaštitom Uneska, kao deo svetske kulturne baštine, ali bi taj status mogao da izgubi zbog izgradnje mnogih objekata koji narušavaju vizuelnu celinu Kotora i njegove okoline. Iz Uneska upozoravaju da će se to i desiti ako se nastavi sa gradnjom koja je u poslednje dve decenije narušila deo lepote bokokotorskog zaliva. Kapital, nažalost, ne poštuje ni istoriju, ni tradiciju, a ponajmanje kulturu i arhitekturu epohe.
Urednik: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić
Коментари