Nauka 2019 Lažna sećanja

U svakom godišnjem dobu postoje određeni segmenti koji nas mogu asocirati na neke događaje iz prošlosti. Mirisi nam najčešće bude sećanja, ali i određene situacije koje vidimo ili u kojima učestvujemo nas mogu munjevito vratiti u prošlost. Nekada su to lepa sećanja koja bismo želeli ponovo da doživimo, a nekih se radije ne bismo setili. Međutim, koliko su sva naša sećanja verodostojni čuvari prošlosti?

Savremena psihijatrija prepoznaje lažna sećanja kao fenomen. Lažna sećanja se svrstavaju u grupu poremećaja pamćenja. Pamćenje je jedna od važnih psihičkih funkcija, koja nam daje mogućnost sagledavanja prošlosti, kako one daleke, tako i one bliske. Lažna sećanja su kvalitativni poremećaj pamćenja. Svi imamo rupe u sećanju. Nekima se to dešava češće, a nekima ne. Kada nam se to dogodi pitamo se odakle dolaze i zašto nam se to dešava. Obično se opravdavamo umorom, a neretko se zapitamo da li je to neki psihički problem koji imamo. Lažna sećanja mogu biti jedan od pratećih simptoma nekih bolesti, depresije, manije, bipolarnog poremećaja, nekih poremećaja ličnosti, psihoza, čak se sreću i u šizofrenijama. Međutim, vrlo su česta i kod zdravih ljudi.

Neumoljiv je taj proces nastajanja rupa u pamćenju i njihovo popunjavanje lažnim sećanjima. Najčešće ih nismo ni svesni, tako da nije retkost da dva svedoka istog događaja raspolažu potpuno različitim informacijama o tom događaju. Koliki je procenat lažnih sećanja u našem pamćenju ne znamo, ali naslućujemo da nije mali. Na osnovu njih se može utvrditi da li je samo stvar umora kod osobe ili ipak postoji neka vrsta poremećaja psihičkih funkcija i tek u tom slučaju se određuje terapija.

Urednica emisije: Aleksandra Daničić