среда, 02. сеп 2015, 22:00
Belo platno Edvarda Hopera
Hoperova platna svedoče o njegovoj ljubavi prema filmu. Belo platno pred kojim je često stajao u svom ateljeu bilo mu je blisko, prirođeno. On daje svim stvarima definisani oblik, određuje njihovo mesto, prevazilazi prazninu, strah i užas tako što ih isteruje na belo platno. To je zajednička tačka Hoperovog dela i filma. Ovo čini od Hopera velikog pripovedača na belom platnu - ali postavljenom na štafelaju.
Hoperova platna su nastala paralelno sa zlatnim dobom klasičnog američkog narativnog filma. Ona sadrže priču. Glavna komponenta njegovih slika je dekor. Uvek je pred nama prizor iščekivanja jednog događaja ili scena koja sledi posle toga. Dočaravaju nam zatišje pred buru ili opustošeni prostor posle dramatičnog sukoba.
Laicima je teško da shvate šta to slikar pokušava da postigne. Samo on sam to može da zna. Na svesnom planu, slikar se ni ne trudi da "se to otkrije" publici, iako je, na kraju krajeva, to cilj njegovog rada.
repriza, 3. septembar u 06:00 i 14:00
Коментари