среда, 03. окт 2012, 23:25
R. Šuman: Simfonija br. 1
Šumanove simfonije gotovo rutinski bivaju kritikovane zbog njihove navodne turobnosti.
Ali iz ovog svetlucavog izvođenja to se nikako ne može naslutiti. Poletnost gudača, žestina drvenih duvača i uopšte rasviranost čitavog Tonhale ciriškog orkestra, iznova nude vedrinu koja se naslućuje, ali ne preuzima primat osnovnoj atmosferi kojoj je Šuman težio.
Sve to dešava se zahvaljujući dirigentu Dejvidu Cinmanu i njegovoj ekspresivnosti koja izmiče prethodnim tradicionalanim viđenjima ''Prolećne'' Prve simfonije u kojoj otkriva čak i nikad ranije u njoj doživljene stvari.
repriz, 04. oktobar u 07:25 i 15:25
Коментари