Navijači Srbije od "Dajte Brazil da se igramo" do "Kad je prvi let za Beograd"

Za dve nedelje prošli su put od "Dajte Brazil da se igramo" na spektakularnom stadionu "Lusail" do "Pomozi Bože" u poslednjem, odlučujućem meču protiv Švajcarske.

Za razliku od fudbalera, navijači, koji su dve nedelje bodrili igrače srpske reprezentacije, prošli su grupnu fazu takmičenja u ozbiljnoj konkurenciji afričkih i južnoameričkih nacija, čije su pristalice u Dohu došle "naoružane" bubnjevima, trubama i svakojakim drugim prebučnim navijačkim rekvizitima.

I, naravno, Japanaca koji tokom dosadašnjih 270 minuta fudbala koje je odigrala njihova reprezentacija, nisu prestali da podižu svoj tim. Istovremeno, sve svetske simpatije pokupili su skupljajući đubre koje su pristalice rivalskih timova ostavljali po tribinama posle utakmica.

Za njima, doduše mahom po ulicama i posle utakmica, nisu ni malo zaostajale ni pristalice arapskih zemalja, netom i nakratko ujedinjenih oko fudbalskih uspeha reprezentacija, koji su trubljenjem u ritmu navijačkih pesama terali pešake na trotoare.

Srpski navijači su u Dohi debitovali pesmom "Dajte Brazil da se igramo", koju su pevali na putu ka stadionu Lusail, gde se do kraja meča skupilo više od 98.000 ljudi, doduše, mahom u žutim dresovima.

Brojčanu inferiornost nadomestili su entuzijazmom, pa su se dobrim delom utakmice čuli glasnije od mnogo, mnogo brojnijih Brazilaca. Na terenu, reprezentacija je pružila mnogo slabiju partiju od navijača koji su pokušali da ih motivišu, pa je Srbija meč izgubila rezultatom 2-0.

Ekspedicija se, zatim preselila na jednako spektakularan stadion El Džanub, gde su se suočili sa pristalicama Kameruna. Organizatori su posle gola Aleksandra Mitrovića pustili veliki hit "Freed From Desire", koji u verziji koju su spevali navijači Fulama glasi "Mitro's on fire, your defense is terrified, because Mitro's on fire".

Zahvaljujući srpskim navijačima, stadion u Dohi, na trenutak zaličio je na Fulamov Krejton kotidž, dok su glasovi u zeleno odevenih navijača i "đombe" vračeva tek povremeno su razbijali huk koji je dolazio sa srpske strane tribine.

Na kraju, posle kiše golova, reprezentacija Srbije je u meču protiv Kameruna osvojila jedini bod na Svetskom prvenstvu. Navijači oba tima, zajedno, potrpali su se u vagone podzemne železnice čekajući poslednje kolo u kojem su se nadali čudima - Srbi pobedi svoje reprezentacije i Brazila, a Kamerunci pobedi Srba i prvoj pobedi neke afričke reprezentacije nad Brazilom na svetskim prvenstvima.

Za "đombe" vračeve postoji priča da mogu da utiču na sile u telu osoba - ispeljujuće ili suprotno tome. Srpski navijači su se nadali ovoj prvoj varijanti.

Poslednja šansa za radost srpskih navijača bila je utakmica protiv Švajcarske, koja se igrala unutar 974 kontejnera, vešto poslaganih oko terena.

Povici "Srbija, Srbija" mešali su se sa zvonjavom koju su proizvodili u krave maskirani navijači Švajcarske, dok su prilazili stadionu i utakmici koja je bila ključna za oba tima.

Posle mnogo nervoze i vatrometa golova, Švajcarci su pobedili 3-2, a srpski navijači su se pesmom, na neko vreme, oprostili od tima Dragana Stojkovića i brzinom munje nestali sa stadiona, žureći na avione.

Kamerunci su, pak, dobili deo onoga što su očekivali - pobedili su Brazil 1-0 i postali prva afrička reprezentacija kojoj je to pošlo za rukom. Dovoljno za slavlje, ali premalo za opstanak na Svetskom prvenstvu. U metrou iz Dohe su ih uzvicima "Kamerun napolje", ispratili svuda prisutni Alžirci, čiji se tim nije ni plasirao na Mundijal.

Amerikanci, kada govore o sportu, običavaju da kažu da "nekada pobediš, nekada izgubiš, a povremeno pada kiša". Reprezentacija Srbije, na Svetskom prvenstvu nije pobedila, a u Dohi ni jednom nije padala kiša.