Golotinja koja ne šokira, roze suknjica i Duška za slavskim stolom, ukratko – Evrovizija

Srbija je na ovogodišnjem takmičenju za najbolju pesmu Evrope osvojila 17. mesto. Vučinićeva kaže da je, imajući u vidu da je tekuća godina – godina ozbiljne konkurencije, naša delegacija bila prezadovoljna ulaskom u finale.

„Jednu stvar da stavimo na svoje mesto – mi smo geografski mala zemlja sa ozbiljno dobrim rezultatima kada je Eurosong u pitanju. Jedno prvo mesto, jedno treće mesto, peto mesto, deseto… kao samostalna država. I možda samo dva, ili tri puta nismo uspeli da se plasiramo u finale tako da zaista treba da budemo zadovoljni. Mnogo veće, bogatije zemlje ne uspevaju da se domognu finala. Mi smo, žargonski da kažem, osvetlali obraz. Mi smo imali otmeni nastup, jedno dostojanstveno predstavljanje te mlade devojke i cele naše zemlje“, izjavila je Duška Vučinić u emisiji Oko.

Vučinićeva se osvrnula i na nekoliko nezapamćenih situacija koje su se desile ove godine na manifestaciji, koja traje nepunih sedam decenija.

„Slogan je preuzet od prošle godine, i tada smo još mogli da govorimo o tome da je on adekvatan događaju koji pratimo, a sad postaje upitno da li nastaviti sa tim, ili osmisliti možda nešto drugo, osim ako se u narednih godinu dana nešto drastično ne promeni. Ali, to je već sad na ljudima iz EBU-a, odnosno iz tog evrovizijskog menadžmenta, koji ozbiljno moraju da porazmisle u kom pravcu idemo“, naglasila je Duška Vučinić.

Pitanje imidža

Prošle godine, Luk Blek je na Evrosongu osvojio 24. mesto. Pisac Đuro Radosavović, komentarisao je to da li treba da se razmisli o, u određenom slislu, drugačijoj numeri koja na evropsko takmičenje dolazi iz Srbije.

„Šta bi to značilo, mislim, razmišljati drugačije, onda može da bude Srbija kao Irska. Onda znači, treba da se pošalje neki skandal-majstor koji će da skreće pažnju na taj način, i onda ćemo da se zgražavamo – kakvi smo mi to, kako smo sebe predstavili tamo… Mislim da je ovo pitanje imidža, ako posmatram iz, da tako kažem, advertajzing ugla. Ako je pitanje imidža, i ako nismo sigurni da možemo pobediti, a ipak, dobro je verovati u to, onda je bolje poslati nešto kvalitetno nego nešto što skreće pažnju po svaku cenu“, kaže Radosavović, i dodaje da su mu se dopali predstavnici Francuske, Grčke, Italije…

„Shvatam sve, shvatam i igranku, shvatam kako se ljudi dovijaju na razne načine, a ono što je mene oduševilo ove godine jeste način izvedbe i koncept, kako je snimljen nastup Grčke, to su neke stvari koje pomeraju granice koje mi se jako dopadaju“, istakao je gost Oka.

Vučinićeva kaže da su organizatori usmerili sve svoje kapacitete da događaj izgleda, i bude na vrhunskom nivou, kao i da su Šveđani dominantni kada je produkcija ovakvih događaja u pitanju.

„To je bilo besprekorno, nema im ravnih, scenario je ove godine bio zaista odličan. Dođe do manjkavosti u tekstovima pa bude dosadno, pa se voditelji pojavljuju po nekoliko puta sa istim rečenicama potpuno nebitnim, ali samo da bi se promenila scenografija jednog izvođača i stavila scenografija drugog.  Ovde je sve bilo tako lepo proračunato. Jedino razočarenje, što se mog viđenja šoua tiče, je što nisu uspeli da grupu `Aba` dovedu u Malme. Ne, ali sam očekivala da će se bar uključiti iz Londona ili već odakle, zato što, kada je bila generalna proba, naslućivalo se – Desiće se, hoće, hoće, evo sad će... i na kraju sam bila razočarana kao i cela planeta bez obzira što su im ponuđeni silni novci“, ispričala je Duška Vučinić.

Kaže i da je na sceni mogla da se vidi još neka velika zvezda, kao što su to ranije bili Madona i Džastin Timberlejk.

„Organizacija uopšte nije bila odlična ali to je potpuno nebitno. Koga briga kako se srpska delegacija organizovala u Malmeu, ili kako su Španci uspeli da, ne znam šta urade… To se ne vidi na ekranu. Šou je bitan“, kaže Vučinićeva.

Bunda i suknja, ili pesma

Evropa je odabrala, i švajcarski predstavnik Nemo je svojoj zemlji doneo treću pobedu. Na nastupu rodno nebinarne osobe, obučene u roze, suknjicu i bundu, videlo se da publika mnogo voli njegovu pesmu, ali ostaje pitanje o tome da li je veći adut bio nastup i stajling ili pesma.

„Kad ga čujemo kako pjeva, onda je njegova pjesma. A ovo je izražavanje, ispoljavanje, da li je to skretanje pažnje ili nije skretanje pažnje.... Moje mišljenje je da može da radi ko šta hoće, u smislu, dok god se lijepo osjeća, sve u redu. Ovako, kad ga čovek čuje, on je izuzetan, ali, da li je trebalo da pobjedi, ne znam“, kaže Radosavović, i ističe da je tokom prenosa, uživao u Duškinim komentarima, ali i da mu nije jasno zašto na Evrosongu ima ljutnje, i zašto se na muzičko takmičenje gleda kao na sport.

„Spektakl je, treba da se uživa u njemu – nađi svog omiljenog, navijaj za njega, šalji, ne šalji poruke, slušaj posle pjesmu i sve u redu“, kaže pisac

„Živimo u vremenu ostrašćenosti, na svim nivoima, i onda ovo je nepotrebno u nečemu što treba da bude uživanje. Ovo prate porodice, u porodičnom krugu se gleda, u krugu prijatelja. Ostrašćenost je nepotrebna. A ona je bila jako prisutna“, dodala je Duška.

They, them...

Švajcarac nije dobio najviše glasova u publike, ali je, kada je reč o žiriju, apsolutno dobio najviše poena. Duška kaže da nju pobeda predstavnika Švajcarske ipak nije iznenadila, jer je važio, uz Hrvata, za jednog od favorita.

Ispričala je i kako je zbog publike objasnila fenomen nebinarne osobe za koju se koristi zamenica „oni“ i „njima“ (engl. they, them): „Ja sam morala to detaljno da objasnim, da ne pomisle ljudi da sam poludela da se jednom čoveku obraćam u množini. Znači, zaista, eto, korektno je tako definisati“.

Komentarisala je i to zašto joj je za 20 godina, ovogodišnja Evrovizija bila najteža.

„Drugačije živimo. Potpuno drugačije živimo. Mislim da u ovom trenutku Evropa nije spremna na ovakve događaje. Tenzično je. O-kej, inicirano učećem Izraela na ovogodišnjem takmičenju za Pesmu Evrovizije – da, ali to nije sigurno jedini razlog. I ovo treba da bude tema za razmišljanje organizacije Olimpijskih igara koje će vrlo brzo da se dogode. Opet ta ostrašćenost. Ako nije učesnica Izraela, biće nešto drugo. I prosto je to promenilo moj utisak o ovogodišnjoj Evroviziji. Za mene je Evrovizija bila neka radost, neko posebno raspoloženje, emocije koje ljudi jedni drugima nesebično daju, fanovi... bez fanova ne bi bilo Eurosonga“, rekla je šefica Službe za odnose s javnošću RTS-a.

Vučinićeva je objasnila je da je za nju problematično bilo i to što je grin rum bio izmešten iz centra Arene i što je tako sprečio interakciju izvođača i publike. Takođe, nije bilo klasičnih konferencija za medije, već samo onih individualnih, a grupnih – tek posle polufinala i jedna pobednička. Nije bilo ni tradicionalne konferncije prve petorke, dok je i prisustvo novinara bilo smanjeno.

„Činilo mi se kao da imaju želju, u stvari – Ovo je obavezni deo i to moramo da odradimo i samo jedva čekamo da svi odu, i da se završi mirno, i da odemo svojim kućama i da vidimo šta ćemo naredne godine da radimo“, smatra Duška.

(Ne)isključenje

Pre dve godine zbog rata u Ukrajini Rusija se nije takmičila, a ove godine to nije bio slučaj kada je Izrael u pitanju. Takmičenje su pratili i protesti u Malmeu.

„Ako pogledamo koje države učestvuju, ko vuče konce i sve, nema mesta iznenađenjima. Da li, mislim, to pitanje da li je Izrael po istoj meri trebalo da se dogodi – to, kao što vidimo – protesti su, prvo, jedan od razloga je to. To su debate koje nemaju finalnog zaključka. Ne vjerujem da se posmatra Evrosong u smislu samo kao jedan događaj imidžnog karaktera. Tu ima i politike, zato što ne ratuje se samo puškama i oružjem, već imidžno, a ovo je jedna ključna tačka koju toliko ljudi prati u svakom trenutku, na svim mogućim kanalima, i onda je važno i ko je prisutan i ko ga nema. I mnogo se bore svi za to. I baš zbog toga je u centru pažnje, jer čak svi mogu da se ogrebu pomalo, da se o njima priča na jedan ili drugi način, ili da budu žrtve, ili da nešto kažu“, smatra Radosavović.

Predstavnica Izraela je svoje probe u garderobi obavljala tako što, dok je pevala, njen tim je zviždao i negodovao, da bi napravili psihološki balans i da bi je pripremili na ono što će je čekati.

„Ja prvo nisam mogao da razumem da li je ona zaista u nekoj lošoj pozici, da li nije u lošoj pozici, koliko je to inscenirano, koliko se ide na neku priču zbog poena. Ali, generalno, mislim da je ona jaka psihički, jako jaka osoba i možda nije bilo potrebno da bilo ko zviždi da je priprema, da je ona došla jako spremna, i ja nisam je videla da nju ništa ometa. Ona je kao pevačica, bila besprekorna“, navela je pevačica Zejna.

Komšijska solidarnost

Zejna Murkić, koja je bila i član srpskog žirija, dodala je da je Teja Dorin nastup za Srbiju „bio divan", ali i da su je mnogi pitali zašto Izraelu nije dodelila poene. Žiri je 12 poena dao hrvatskom predstavniku, a 10 poena pobedniku.

„Niko se nije dogovarao, svi smo glasali onako kako smo želeli, ali smo se svi uklopili da treba da damo Lazanji 12, a da smo impresionirani svi Nemom“, dodala je pevačica.

Ranijih godina smo navikli na komšijsku solidarnost, a sada je nije bilo od strane hrvatskog žirija. Publika je dala 12 poena. Radosavović kaže da ga to nije „toliko iznenadilo“: „Ako se nešto nekome ne dopada, u redu je. Meni je to potpuno legitimno. Kao što je legitimno da je od Srbije Hrvatska dobila 12, možda će sledeći put i biti obrnuta situacija“.

Zejna je govorila i o specifičnom nastupu Irske: „Što kažu roditelji – Ne treba to deca da gledaju. Ali zaista, sad je više nebulozno pričati o tome, pošto deca toliko toga lošeg vide na internetu i na Tik-toku, da je njima ovo ništa, malo onako – pričica, malo strašna i to je to. Sreća što deca, na primer, ona osete tu srž i energije i pesme, ali oni ne ulaze, da li je to satanizam, ne ulaze u politiku, da li je rat, znači oni čuju ono što se njima sviđa muzički, tako da deca i omladina ne greše kada prepoznaju dobru pesmu“.

Pitanje lokalnog trenda

Prvi put smo videli i nagog muškarca na sceni Evrovizije.

„Radi se o tome da sve može da se shvati, ali ono ne može da se shvati. Ne u smislu da je čovjek go, mislim, nudistička plaža postoji. Ali nema nikakvog koncepta, meni je to smetalo. Da me je šokiralo, to je super, ali nisam čak ni šokiran, nisam ni zgrožen, ostavljam mogućnost da je to neki lokalni trend njihov, da je to njima smiješno“, rekao je pisac koji je takmičenje pratio porodično.

Bilo je i dosta reakcija na komentare Duške Vučinić tokom i polufinala i finala.

„Neko je napisao – Duška priča, kao da se nalazimo svi zajedno na slavi. Ja sam zaista nekim stvarima bila, ne mogu da kažem da sam zgrožena, ali pristojno iznenađena. I mislim, i to sam i rekla, za sveti krst, pošto je bina bila u obliku krsta, svi se poskidaše. Mislim, nepotrebno je. Zaista, šta je onda sledeće godine? Čemu ćemo da prisustvujemo, ako su sad svi pokazali svoja obnažena, poluobnažena tela? Apsolutno i koreografski neopravdano“, smatra Vučinićeva.

Govoreći o izboru kompozicije za Evrosong naredne godine, Zejna ističe da, prema njenom mišljenju, nije važan ni žanr ni brzina ritma, već poklapanje pesme i umetnika.

„Bitno je da ti, kada ta neka osoba izađe, ne gledaš ništa drugo se nije. Da te opčini. Tako da apsolutno ne bih birala ni brzinu pesme, ni žanr, nego mislim da to nekako, mora da se desi. Ove godine se desila Teja Dora i to jeste bilo magično, i to je ono naše što smo, eto mi imali da prikažemo. Ja mislim da svaka godina će imati svog predstavnika – baš onakvog kakav treba da bude tad“, zaključila je Zejna u emisiji Oko.