U američkom Kongresu o ustaškom genocidu u NDH

Američki kongresmeni, senatori, diplomate, strani ambasadori, predstavnici vladinog i nevladinog sektora i američkih medija imali su priliku da se više upoznaju sa ovim delom srpske istorije Drugog svetskog rata. Skup je počeo prikazivanjem dokumentarnog filma „Kultura sećanja" Narodne i univerziteske biblioteke Republike Srpske. U filmu su prikazana svedočanstva i patnje preživelih u koncentracionim logorima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Miloš Rastović, koordinator za kulturu Srpskog narodnog saveza, je otvorio ovaj skup u prepunoj sali istaknutih gostiju. Izražavajući dobrodošlicu prisutnim gostima, on je istakao značaj svedočanstava preživelih logoraša.

„Svako sećanje preživelih logoraša izaziva u njihovim mislima teška osećanja gde čovek nema nikakvu vrednost. Danas imamo mali broj preživalih logoraša koji nam pomažu da bolje razumemo opasnost od masovnih ubistava, mučenja i genocida. Mi ne možemo zatvarati oči pred zločinima koji su se dogodili. Sećanja preživelih nas uče o onome što se dogodilo u prošlosti, pomaže nam da bolje razumemo sadašnjost i mislimo na ono što se može dogoditi u budućnosti", istakao je Rastović.

Rastović je takođe pomenuo tragično iskustvo njegovog oca pesnika Ilije Rastovića i celokupne porodice u logoru u fašističkoj Mađarskoj za vreme Drugog svetskog rata.

Predavanje je održala Dragana Tomašević, osnivač i direktorica Fondacije sećanja na Jasenovac i Holokaust u Londonu u Velikoj Britaniji i potomak žrtava ubijenih u Šargovcu, Motikama, Drakuliću i rudniku Rakovac. Ona je u kontekstu 700 godina srpske istorije opisala stradanja Srba u NDH.

Sistem koncentracionih logora Jasenovac, kao najveće mesto stradanja Srba, Jevreja i Roma u NDH, opisala je kao „negativno, patološko i kriminalno, što je karakterisalo ustaški pokret u celini, kulminiralo je u Jasenovcu. Sa svojim sadizmom i patološkim kriminalom, ustaše su šokirale čak i nemačke nacističke generale. Za razliku od nemačkih koncentracionih logora koji su se nazivali ‘fabrikama smrti,' u NDH je praktikovan srednjevekovni način ubijanja ljudi nožem, sekirama, čekićima i drugim alatima. Samo u NDH su postojali koncentracioni logori za ubijanje male dece delimično vođeni katoličkim časnim sestrama što je jedinstveni slučaj u istoriji čovečanstva."

Predavanje je zaključeno rečima da je „srpski narod je častan i ponosan. Uvek je stajao sa velikim narodima u svetu u teškim vremenima kada je bilo potrebno boriti se protiv onoga što normalan ljudski um teško može i zamisliti."

Mnogi gosti su bili iznenađeni jer nisu imali dovoljno saznanja o ovim događajima tokom Drugog svetskog rata. U tom smislu, ovo predavanje je pružilo više saznanja i osvetlilo ovaj „neizgovoreni" tj. skriveni deo istorije za zapadno mnjenje i sećanja preživelih.

Na kraju skupa u ime Srpskog narodnog saveza, Rastović je primio priznanje od direktorice Dragane Tomašević u znak zahvalnosti za organizaciju ovog značajnog skupa i neumorno pregnuće u odavanju spomena Srbima, Jevrejima i Romima žrtvama ustaškog genocida tokom Drugog svetskog rata. Rastović se zahvalio i naglasio da je glavni zadatak Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga da neguje i čuva srpsku kulturu, tradiciju i istoriju.

U američkom Kongresu je prikazana izložba „Anatomija zaborava" Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske koja je sa velikom pažnjom bila ispraćena od strane gostiju.

Ova izložba će takođe biti prikazana u naredna tri dana u Rejburn foajeu Kongresa što će omogućiti da se kongresmeni i senatori bolje upoznaju sa ovim delom srpske istorije. Planirano je da izložba ima putujući karakter u američkim gradovima i značajnim institucijama.

U predstavništvu Republike Srpske u Vašingtonu upriličen je prijem na kojem je kojem je prikazana izložba „Anatomija zaborava" diplomatama i drugim istaknutim gostima.

Srpski narodni savez, najstarije srpsko dobrotvorno društvo u Americi koje postoji od 1901. godine, organizovalo je ovaj događaj u saradnji sa kancelarijom Republike Srpske za saradnju, trgovinu i investicije u Vašingtonu, Fondacijom sećanja na Jasenovac i Holokaust iz Londona u Velikoj Britaniji i Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske u Banja Luci.