Moćni glasovi – Shirley Horn

Sa 12 godina, studirala je klavir i kompoziciju na Univerzitetu „Hauard“, gde je kasnije diplomirala klasičnu muziku, nakon čega je dobila ponudu za mesto u školi „Džulijard“, ali njena porodica nije bila u mogućnosti da je finansira. Formirala svoj prvi džez klavirski trio kada je imala 20 godina, a stasavala je pod uticajem muzike Erola Garnera, Oskara Pitersona i Ahmada Džamala, udaljavajući se od svog klasičnog obrazovanja. Jednom je rekla: „Oskar Piterson je postao moj Rahmanjinov, a Ahmad Džamal moj Debisi“.

Sarađivala je sa mnogim džez muzičarima, uključujući Majlsa Dejvisa, Dizija Gilespija, Tutsa Tilemansa, Rona Kartera, Karmen Mekre, Vintona Marsalisa i druge. Bila je najpoznatija po svojoj sposobnosti da se sama prati sa gotovo neuporedivom nezavisnošću i veštinom na klaviru dok peva, nešto što je aranžer Džoni Mandel opisao „kao kad imate dve glave“. Takođe čuven je njen bogati, bujni glas, u „smokeu“ kontraaltu, koji je poznati producent i aranžer Kvinsi Džouns opisao „kao odeća, koja te zavodi svojim glasom.“

Njen album „Embers and Ashes“ privukao je pažnju Majlsa Dejvisa, koji ju je javno pohvalio i pozvao je da svira u pauzama tokom njegovih nastupa u klubu „Village Vanguard“. Dejvisova pohvala je imala poseban odjek iz dva razloga - zato što je bio veoma poštovan kao muzičar i zato što je retko javno hvalio kolege muzičare u to vreme. Nastup uživo iz 1961. godine snimljen u Sent Luisu na kraju je objavljen na LP ploči pod nazivom „Live at Village Vanguard”.

U saradnji sa Kvinsijem Džounsom snimila je tokom 1960-ih dva albuma, a treći „Travelin' Light“ 1965. godine snimljen je za „ABC-Paramount“. Tada je bila popularna među džez kritičarima, ali nije postigla značajan uspeh kod široke publike. Od tada do kraja 1970-ih, bila je delimično povučena iz muzike, uglavnom ograničavajući svoju muziku na lokalne nastupe.

Godine 1978. njena karijera je dobila podsticaj kada ju je danska izdavačka kuća „SteepleChase Records“ pronašla u Vašingtonu i ponudila joj da snima sa bubnjarem Bilijem Hartom (koga je Horn poznavala mnogo godina) i basistom Basterom Vilijamsom. Rezultirajući album, „A Lazy Afternoon“, bio je prvi od ukupno četiri njena albuma koje je „SteepleChase“ objavio između 1978. i 1984. Horn je takođe počela da svira angažmane u Severnoj Americi i Evropi, uključujući i  „North Sea Jazz Festival”, gde su snimljena dva njena albuma.

Godine 1986. je objavila „All of Me“, studijsku sesiju snimljenu u Njujorku sa njenom stalnom ritam sekcijom, uz gostujućeg saksofonistu Frenka Vesa, na tri numere. Zatim sledi „živi“ album „I Thought About You“, njen prvi za „Verve“, snimljen u Holivudu. Horn je snimila još jednan album „Softly“ (1987) za nezavisnu džez izdavačku kuću  „Audiophile Records“, a zatim se vratila u „Verve“, gde je objavila ukupno 11 studijskih i uživo albuma i imala komercijalno najuspešnije godine.

Video dokumentarac o njenom životu i muzici objavljen je istovremeno sa albumom „Here's To Life“ i nosio je isti naslov. U to vreme, aranžer Džoni Mandel je prokomentarisao da je njeno klavirsko umeće uporedivo sa Bil Evansovim. Nastavak je napravljen 2001. godine, pod nazivom „You're My Thrill“.

Horn je radila sa istom ritam sekcijom 25 godina - Čarlsom Ejblsom na električnom basu i Stiv Vilijamsom za bubnjevima – što je prokomentarisao  Don Hekman u  „Los Anđeles Tajmsu“ – „Veliki je značaj basiste Čarlsa Ejblsa i bubnjara Stiva Vilijamsa za Hornin zvuk. Radeći sa bezgraničnom suptilnošću, prateći svaki njen spontani obrt i okret, bili su idealni pratioci za izvođača koji očigledno neće tolerisati ništa manje od savršenstva“.

Bila je nominovana za devet „Gremi“ nagrada tokom svoje karijere, osvojivši „Gremi“ nagradu za najbolji džez vokalni nastup na 41. dodeli „Gremi“ nagrada - za pesmu „Sećam se Majlsa“, počast svom prijatelju i mentoru.

Hornovoj je 109. Kongres SAD odao priznanje za „njena brojna dostignuća i doprinose svetu džeza i američke kulture“, a nastupala je u Beloj kući za nekoliko američkih predsednika. Godine 2002. dobila je počasnu diplomu doktora muzike od Muzičkog koledža „Berkli“. Nagrada Nacionalne fondacije za umetnost „Džez masters“ (najviše priznanje koje SAD dodeljuju džez muzičarima) dodeljena joj je 2005. godine.