Da li nam je svima potreban kurs za kontrolu besa

Zbog čega smo sve češće ljuti i besni? Da li zbog onoga što su nam učinili roditelji dok smo bili deca, ili smo jednostavno potrošili psihološke resurse?

Nismo svi isti, karakterno. Tu je i vaspitanje, a onda i životne okolnosti i socijalna sredina, poput porodice, škole, posla, partnerskih odnosa, utiču na to kako ćemo reagovati. 

Bes je emocija kojom se branimo kada smo ugroženi. I nije primarno loša. Ona je tu da bi nas učila da postavimo granice preko kojih ne želimo da idemo. Šta se dogodi kada bes izmakne kontroli i bude toliki da ugrozi tuđi život?

„Kreću se od urođenih predispozicija koje predstavljaju temperament, crte ličnosti, zanemarivanje ili zlostavljanje u detinjstvu… Nije samo jedan faktor, uvek ih ima više. Usvajanje određenih vrednosti – ako je to nasilje kao pozitivna vrednost i model porodice i okoline – onda takva osoba prihvata takve modele ponašanja i ima veću verovatnoću da ispolji agresivno ponašanje, koje ima socijalno neprihvatljive posledice, kao što je ubistvo“, objašnjava dr Tijana Mirjanić, psihijatar Centar za mentalno zdravlje Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Ukoliko osoba ne ume da kanališe potrebe i emocije, nema pozitivna životna iskustva, psihijatri uočavaju sličan model ponašanja – što je veća nemoć, to je veća agresija i antisocijalno ponašanje.

„Koliko god mi bili dobri ljudi, ili gledali sebe kao dobre, velike i smirene ljude, svi mi imamo svoje limite. I kada su ljudi gurani preko svojih limita određeni vremenski period, obično dosta dug, dolazi do sloma svih tih naših psiholoških mehanizama“, ističe dr Mihajlo Ilić psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje.

Koliko puta ste pomislili ili čuli od prijatelja: „Mnogo sam besna, umorna, ne mogu više“. Zato pitanje možemo li da se rešimo besa, ima smisla.

„Važno je da mi ne bežimo od toga da budemo besni, već da razvijamo mehanizme šta sa tim besom da uradimo. Možda je bolje da primećujemo šta je to što nas ljuti dok je još uvek malo. Jer kada je malo, onda lakše možemo da kontrolišemo“, napominje dr Ilić.

Sve je više onih koji ne mogu sami da reše naraslu ljutinu, pa pomoć traže od stručnjaka. Najčešće zbog mobinga na poslu, poremećenih partnerskih i porodičnih odnosa.

„Kada je na mali povod reakcija drastična, najčešće se radi ili o potrošenim kapacitetima. Onda ih učimo kako da obnove resurse tih kapaciteta. Sa druge strane ispitujemo da li postoji primarna trauma, kada je reakcija na nezadovoljenu potrebu u sadašnjosti drastična. Dakle, onda se bavimo i radom sa traumom“, dodaje dr Tijana Mirjanić.

Najvažnije je da postavimo jasne granice. Sve dok možemo da kontrolišemo jednu od osnovnih odbrambenih emocija, bes je koristan. Upozorava na to da nas neko povređuje i da nešto moramo da menjamo.