Премијера трагикомедије „Случај Мекнила", на сцени Бург театра у Бечу

Ајад Актар је у Америци вишеструко награђиван аутор. По стилу личи на Јасмину Резу – скупи се питомо друштво, на крају се оштре ножеви. Мекнил из ове приче је успешан писац који добија Нобелову награду. Приватно није добро: Јетра му отказује због алкохола, жена му се убила, љубавница га оставила, син га мрзи, иако прихвата очев новац. Уз то је Мекнил креативно пресушио, користи чет-програме и краде манускрипте. Које су атракције овог текста?

"Пре свега тема, пропаст мудрог старог белог мушкарца, како гласи један од архетипова. Онда то да аутор текста није узео политичара, богаташа или рок–звезду, већ писца. На тај начин лако се долази до теме уметности, шта она сме, шта писац сме када користи живот других људи као материјал за обраду",рекао је Јан Босе, редитељ.

Мекнил је експлоатисао туђе емоције и због тога заслужује да буде кажњен. Али, да ли је моралније ако то ради вештачка интелигенција? Ако је Мекнил лош, његови ближњи се откривају као ментални садисти. О чему да пишем него о ономе што знам, пита сломљени Мекнил. То није ништа ново, да књижевници краду туђа сећања, то је радио и Шекспир, каже Мекнил.

"Није ново, али је питање да ли ново уопште треба да постоји ако га нико неће. То је питање моћи. Докле ја као режисер смем да употребљавам друге? Ако је неко као Мекнил обасут наградама, онда је можда систем болестан. За односе међу људима постоје границе, а тај човек их не познаје", истакао је Јан Босе.

"Не знам да ли су други ликови гори. Добри нису. И кад играм најгоре људе, ја за њих просјачим симпатије код публике. Ако Мекнил изгледа прихватљиво, то је зато јер је аутентичан. Он се појављује као скоро носталгичан, романтичан уметник који из светског бола и властите патње производи литературу. А вештачка интелигенција је ледено хладна. Може ли из хладноће да настане добра књижевност?", рекао је Јоаким Мајерхоф.

Када се нађу две звезде немачких позоришних сцена на једном пројекту, као Јан Босе и Јоаким Мајерхоф, нешто је унапред познато. Тема је мрачна без обзира колико духовита. Фокус на физичко, на тело, месо, врло је присутан. Представа ће прећи границе театра да у реалности најави поредак ствари које долазе. Све испуњено.