Да ли је добро дати одушка бесу, или тако само погоршавамо ствар

Дуго времена, психолози су веровали у „теорију катарзе“ или идеју да је боље ослободити негативне емоције него их задржати. Али још 2002. године, професор Бушман је објавио студију која доводи у питање ту логику.

Показао је да када људи изразе бес, као што је ударање у боксерску врећу, постају само још више љути и агресивнији. То није добро, јер истраживања показују да је љутња повезана са различитим менталним, а можда чак и физичким здравственим проблемима.

Понашајте се онако како бисте желели да се осећате

Сецирање фрустрирајућег разговора или увреде која вам је нанета, може да подстакне руминацију – психолошки термин за фиксирање на негативне мисли и осећања из прошлости  – и додатно увелича сразмерно незнатну фрустрацију, напомиње Џеси Кугл, професор психологије на Државном универзитету Флориде који проучава бес.

Ни једно ни друго није здраво. Заиста, студија о стратегијама суочавања са психолошким проблемима током пандемије из 2020. године, открила је да је допуштање да нас обузму негативне емоције повезано са лошијим менталним здрављем, док се чинило да тактике попут прихватања, шале и позитивног преобликовања ситуације побољшавају осећај личног задовољства.

„Требало би да се понашате онако како бисте желели да се осећате“, каже професор Кугл. За већину људи то значи да покушају да превазиђу бес, уместо да се заглаве у њему.

Бушманова новија истраживања указују да су умирујуће праксе као што су медитација, јога и дубоко дисање боље у распршивању беса него да „издувамо бес“. Циљ би требало да буде смањење, а не повећање узбуђења, каже Бушман.

Чак и трчање, на које многи људи гледају као на неку врсту терапије, превише подиже узбуђење да би било ефикасно средство за сузбијање беса. „Требало би да идете на трчање јер је добро за ваше здравље“, али не зато што ће вас натерати да се смирите и издувате бес, напомиње Бушман.

Проблем је у томе што када смо љути, чини нам се да се боље осећамо ако се извичемо и избеснимо, него ако дишемо дубоко. Професор Бушман је то видео у свом истраживању. Иако активности попут ударања у врећу заправо не смањују бес, „75 одсто људи каже да се после тога осећају боље“.

Исто често важи и за давање одушка тако што ћемо се изјадати пријатељу, додаје проф. Кугл. Сјајан је осећај када неко потврди наш поглед на проблем, посебно када се сложи да смо у праву, а да је кретен који нас је 'исекао' на кружном току крив. 

Да ли је стварно толико погрешно дати одушка бесу

Бушман каже да није увек лоше скинути терет са срца. Разговор о негативним емоцијама са циљем разумевања зашто вас нешто мучи и како да боље реагујете у будућности, на пример са терапеутом, може бити од користи.

И не морате да будете кротки да бисте избегли бес, каже проф. Кугл. Када вам је неко заиста нанео неправду или сте се наишли у неповољној ситуацију коју можете да промените, у реду је да проговорите о томе.

Давање одушка бесу постаје бескорисно, напомиње Кугл, када су нам побуде подле – када само покушавамо да некога нагрдимо, уместо да се осећамо боље – или када поново беснимо због истих ствари као десетину пута раније, остајући заглављени у том прошлом бесу без покушаја да га превазиђемо.

И особа која слуша наше јадање је такође важна. Једно истраживање из 2023. показало је да су се људи са великим бројем друштвених веза често осећали горе када су дали одушка својој љутњи, док су се они са мањим кругом пријатеља осећали боље.

То може бити зато што ови људи ступају у контакт са великим бројем људи, међу којима има много оних који им не пријау, док су људи са мање друштвених контаката селективнији према својој публици и начину на који говоре о својим проблемима, претпостављају аутори.

Како да се ефикасније ослободимо беса

Када осетите да сте се заглавили у живом песку љутње и беса потражите здравије стратегије суочавања. Ако јога и медитација нису нешто што бисте практиковали, покушајте да брзо промените перспективу. 

Бушманово истраживање подржава технику „одлети на зид“, која саветује љутите људе да замисле себе као трећу страну која посматра ситуацију која их је наљутила. Студија из 2019. такође је открила да је здравије тражити ширу перспективу у негативној ситуацији – помислите: „не могу увек да добијем оно што желим – него да се фиксирате на најситније детаље.

И супротно старој школи, психолошка мудрост „извуци се“, према истраживању Мајкла Андерсона, професора когнитивне неурологије на Универзитету Кембриџ у Великој Британији, потискивање негативних мисли понекад може помоћи да оне постану мање болне,

У истраживању из 2023. године, професор Андерсон и његове колеге су открили да када људи покушавају да избегну размишљање о стварима због којих су уплашени или узнемирени, њихово ментално здравље се побољшава. Ефекти су били посебно позитивни за људе са руминативним стањима попут анксиозности.

Иако се његова студија није посебно бавила давањем одушка и бесом, Андерсон каже да би се исти принцип могао применити. „Обрађујући, разрађујући и расправљајући о нечему, ризикујете да ту ствар учините тако незаборавном и толико повезаном са читавом гомилом других мисли да ју је много теже регулисати“, напомиње професор. „Ако су ствари ван ваше контроле, или су досадне, али нису посебно важне, заборавите их. Просто их само искључите."

И на крају, немојте потцењивати утицај глади – то јест, више се љутимо кад смо гладни. Наука каже да је то прави феномен. Зато, следећи пут када осетите да вам се приближава налет беса, размислите о томе да нешто презалогајите и неколико пута дубоко удахнете.