Запишите своје мисли и поцепајте папир да бисте ублажили бес, саветују стручњаци

Од памтивека људи су покушавали да осмисле технике управљања бесом.

У старом Риму, стоички филозоф Сенека веровао је да „моја љутња ће ми вероватно нанети више штете него твоја грешка“ и понудио је савете како да то избегнемо у свом делу De Ira (О гневу), 45. године.

Модерније методе укључују вежбе у теретани на врећи за ударање или вожњу бицикла. Али скромне маказе за папир могу бити ефикаснији – и приступачнији – начин декомпресије, судећи према резултатима једног истраживања.

Студија спроведена у Јапану показала је да се записивањем реакција на негативан инцидент на комаду папира, а затим сецкањем или простим гужвањем и бацањем у канту за отпатке, ослобађа бес.

„Очекивали смо да ће наш метод донекле сузбити бес“, рекао је Нобујуки Каваи, водећи истраживач студије на Универзитету Нагоја. „Међутим, били смо запањени што је бес скоро у потпуности елиминисан.“

Студија, објављена у Научним извештајима часописа Нејчр, заснива се на истраживању повезаности између писане речи и смањења беса, као и на студијама које показују како интеракције са физичким објектима могу да контролишу нечије расположење. На пример, они који желе да се освете бившем партнеру могу да запале писма или униште поклоне.

Истраживачи верују да позитивни ефекти цепања папира могу бити повезани са феноменом „обрнута магична зараза“, што је уверење да радње предузете на објекту повезаном са другом особом могу утицати на појединца. У овом случају, ослобађање од негативног физичког ентитета, парчета папира, долази до нестанка првобитне емоције.

Ово је пребацивање „магичне заразе“ или „заразе славних“ – веровања да се „суштина“ појединца може пренети преко неког физичког предмета који је поседовао.

Педесет студената који су учествовали у истраживању, замољени су да напишу кратка запажања о једном важном друштвеном проблему, као што је да ли пушење на јавном месту треба да буде забрањено.

Оцењивачи су затим намерно давали ниске оцене уз увредљиве коментаре везане за ителигенциу, интересовања, љубазност, логику и рационалност испитаника. На пример, за одмерена запажања, оцењивачи су додавали увредљиве коментаре попут: „Не могу да верујем да би образована особа овако размишљала. Надам се да ће бар нешто научити док је на универзитету.”

Учесници су затим записали своје љутита размишљања о негативним повратним информацијама на комад папира. Једној групи је речено да или смота папир и баци га у канту или да га задржи у досијеу на свом столу. Другој групи је речено да исецка папир или га стави у пластичну кутију.

Ниво беса појединаца који су бацили свој папир у канту или га исецкали потпуно се смирио, док су они који су задржали штампану копију папира доживели само мали пад укупног беса.

Истраживачи су закључили да „значење (тумачење) одлагања игра кључну улогу“ у смањењу беса.

„Ова техника би се могла применити у сваком тренутку записивањем извора беса као да узимате белешку, а затим је баците“, рекао је Каваи.

Заједно са својим практичним предностима, ово откриће може расветлити порекло јапанске културне традиције познате као хакидашисара (хакидаши сара се односи на јело или тањир) у светилишту Хијоши у Кијосу, недалеко од Нагоје. Хакидашисара је годишњи фестивал на којем људи разбијају мале дискове који представљају ствари које их љуте. Налази студије могу објаснити осећај олакшања који су учесници пријавили након напуштања фестивала, зaкључују истраживачи.