Lažno ste optuženi – budite smireni jer ako pobesnite izgledaćete još krivlje

Zamislite da vas komšija optužuje da ste nešto ukrali, što naravno niste učinili. Ali komšija vam ne veruje i nastavlja da vas optužuje. U međuvremenu polako prilaze i komšije i počinju da prate kako se odvija sukob.

Kako biste reagovali? Verovatno biste bili strašno ljuti. Ali iako bi vaš bes bio opravdan, to bi takođe povećalo šanse da susedi pomisle da ste stvarno krivi.

To je zaključak studije objavljene u Psychological Science pod nazivom Ljutnja – prokletstvo za nevine. Nalazi su paradoksalni: ljutnja obično dovodi do toga da optuženi deluju kao da su krivi, ali njihov bes je uglavnom znak da su nevini.

Zašto je to tako? Istraživači su ustanovili da analiziramo emocije drugih da bismo razumeli društvene situacije. To je posebno tačno kada odlučujemo da li nekome treba da verujemo.

Na primer, prethodna istraživanja pokazuju da se ljudi oslanjaju na pouzdanost kako bi doneli presudu o tome da li je neko kriv. Štaviše, takođe su otkrila da ljutnja može učiniti da izgledate kao manje pouzdana osoba.

Imajući na umu ova dva nalaza, psiholozi su pošli od pretpostavke da su posmatrači, kada su usmereni na bes osumnjičenog, skloni da ga smatraju nepouzdanim, što dovodi do presude o krivici:

„Posmatrači čak mogu da protumače iskazani bes osumnjičenog kao neautentičan pokušaj da izgleda nevin lažirajući moralno ogorčenje. Ovo bi dodatno objasnilo zašto posmatrači smatraju ljutog osumnjičenog krivim kroz prizmu (ne)autentičnosti.“

Ako ste lažno optuženi, ostanite mirni – ali ne ćutite

U šest različitih istraživanja, psiholozi su ispitivali kako laici i stručnjaci donose presude o krivici kada je optužena osoba ljuta. U jednoj seriji studija, učesnici su gledali snimke ljudi optuženih za manje zločine koji su se izjašnjavali o svom slučaju u TV emisiji u pod nazivom Sudija Fajt. Rezultati su pokazali da je veća verovatnoća da će učesnici ocenjivati ljute optužene kao krive.

U drugoj studiji, učesnici su čitali o izmišljenoj osobi po imenu Endrju Smit koji je optužen da je počinio oružanu pljačku. Ispitanicima su predstavljene četiri verzije Smitove reakcije na optužbe tokom njegovog hipotetičkog svedočenja: ljutnju, smirenost, ćutanje i iritiranost. Za ćutanje, ispitanici su protumačili da se Smit pozvao na čuveni američki Peti amandman. U ostale tri verzije predstavljeni su im citati kao što su:

Mirno: „Stvarno ne mogu da verujem da sam optužen za ovaj zločin.“

Iritiran: „Nervira me što sam optužen za ovaj zločin.“

Ljutnja: „Tako sam prokleto besan što sam optužen za ovaj zločin!"

Ispitanici su bili uvereni u Smitovu krivicu kada je ćutao. Pored toga, ljutnja je učinila da im Smit izgleda još krivlji, dok je zbog nerviranja češće optuživan da je kriv, nego kada je bio smiren.

U sličnom eksperimentu, ispitanici su pročitali jedan od dva fiktivna scenarija koji uključuju čoveka po imenu Nejtan. U oba slučaja, on je optužen, ali nije sigurno da je nužno i kriv. Optužen je da je varao svoju devojku ili da je ukrao novac od poslodavca.

Učesnici su nasumično raspoređeni da čitaju ili ljutu, ili smirenu Nejtanovu reakciju. Varijanta besa je bila opisana: „Nejtan podiže glas i ljutito poriče odgovornost, vičući: ‘Toliko sam ljut što misliš da bih ovo uradio!’“ Smireno: „Nejtan smireno poriče odgovornost, izjavljujući: ‘Stvarno ne mogu da verujem da mislite da bih ja uradio tako nešto’.“ Učesnici eksperimenta su ponovo ocenili ljutit odgovor kao dokaz krivice.

Da li samo laici gledaju na bes kao na znak krivice? Da bi proverili tu pretpostavku, psiholozi su sproveli slično istraživanje, ali učesnici su bili profesionalci koji redovno moraju da donose konsekventne presude o krivici drugih, kao što su istražitelji i revizori.

I oni su ljutnju ocenili kao znak krivice. Zanimljivo je da su i stručnjaci takođe smatrali da je ćutanje pokazatelj krivice.

Ljudi su strašno loši detektori laži

Sve u svemu, rezultati naglašavaju kako većina ljudi jednostavno nisu dobri detektori laži. To je deficit koji verovatno doprinosi ne samo međuljudskim sukobima, već i pogrešnim krivičnim presudama.

Istraživači napominju da njihovi nalazi dodaju važne uvide u polje otkrivanja prevare, pokazujući da ljutnja nije znak krivice, već pre nevinosti.

„Ovo je posebno važno jer većina istraživanja emocionalnih znakova obmane ne otkriva skoro nikakvu povezanost između drugih diskretnih emocija i krivice“, navode istraživači.

I zaključuju: „Postoji mnogo razloga da budemo ljuti kada smo optuženi za neko nedelo, ali možda nijedan nije tako jak kao kada smo lažno optuženi.“