Човек који је изумео танге

Ових дана, виђате их свуда: вире из уских шортсева као да је 2008. година, светлуцају испод провидне одеће за плажу или откривају преплануле задњице на плажи.

Да, тако је, причамо о тангама. Вратиле су се захваљујући оживљавању моде из двехиљадитих, када су биле свеприсутне. Притом многи не знају да су танге када су измишљене биле политичка изјава. А њихов творац је био мушкарац – и то геј.

Последње нудистичко лето у Лос Анђелесу

Али прво оно најважније: током лета 1974. популарна плажа Венеција у Лос Анђелесу трансформисала се у море откривених задњица.

„Сви су били голи“, присећа се један спасилац за Ел-Еј тајмс. Нико није знао тачно како је до тога дошло. Оно што је сигурно јесте да је нудистички хајп настао у доба хипика – а они су били срећни и задовољни што голотиња тада још увек није била експлицитно забрањена.

Али, летњем сну о голом телу није било суђено да потраје: прво су дошли новинари, а одмах затим и полиција. Након што је голо купање доспело на насловне стране, град Лос Анђелес га је потпуно забранио.

Какве то везе има с тангама? Руди Гернрајх, аустријски дизајнер који је у то време живео у Лос Анђелесу, побунио се против забране. И то на свој начин. Као одговор на цензуру голог тела, Гернрајх креирао је мали комад тканине за све полове који је покривао само оно најосновније.

Дизајнер притом није имао за циљ да сексуализује тела. Напротив: „Ослобођење тела излечиће друштво од његовог сексуалног комплекса“, наводно је тада рекао. И то није било први пут да је својом модом кршио табуе.

Каријера у Лос Анђелесу

Гернрајх је рођен 8. августа 1922. године у Бечу. Свој нови дом пронашао је 1938. у Лос Анђелесу, јер је у то време био приморан да с мајком побегне од нациста. Његов отац је пре тога себи одузео живот када је дечак имао осам година.

И док је његова мајка у Лос Анђелесу продавала пециво од врата до врата, млади Руди такође је пронашао посао како би допунио породичне финансије: прао је лешеве људи припремајући их за обдукције.

„Морам да се насмејем кад ми људи кажу да је моја одећа толико свесна тела, да мора да сам студирао анатомију. Итекако сам студирао анатомију“, испричао је за „Књигу Рудија Гернрајха“ коју су објавили Пеги Мофит и Вилијем Клекстон.

У ствари, Гернрајх је касније студирао уметност, а не анатомију, а радио је и као костимограф и плесач. Његове креације увек одражавају његову фасцинацију телима свих полова.

„Мушкарац или жена – сви ће се облачити исто“

У време када је хомосексуалност у Сједињеним Државама још увек била илегална, Гернрајх је вец́ отворено живео као геј мушкарац. Суоснивач је Друштва Матачин, једне од првих организација за права LGBTQIA+ особа у Сједињеним Државама.

Оно што ми данас зовемо квир, Гернрајх је већ тада живео. А будућност моде за њега је била унисекс: „Одећа се више неће разликовати као мушка или женска“, предвидео је још седамдесетих. „Зима или лето, мушкарци или жене – сви ће се облачити исто.“ За сајам у Осаки 1970. године, дизајнирао је целу једну унисекс-колекцију. Његови модели – и мушки и женски – били су без шминке. Обријани и без длака.

Ослободите брадавице

Гернрајхова мода уједно је раскинула с идеалима лепоте педесетих, који су женска тела утеривали у уске корсете. До 1964. године постао је широко познат када је представио свој озлоглашени купаћи костим без горњег дела: монокини. Купаћи костим, који се тада, исто као и сада, сматрао скандалозним, потпуно је откривао груди – осим две траке тканине. Биле су то такорећи „танге за груди“.

Веровао је да би женама требало дозволити да, баш као и мушкарци, показују своје брадавице. И да пре свега, буду у стању да одлучују саме. „Не волим да говорим женама шта да носе“, рекао је 1966. у интервјуу за новинску агенцију АФП.

Како би он гледао на то да Инстаграм данас цензурише женске брадавице? И на то да је јавна голотиња и даље на многим местима проблем? У сваком случају, Руди Гернрајх био је човек испред свог времена.