Да ли пси гледају телевизију?

Многи пси активно доживљавају телевизију  слушају, лају или трче около. Понашање паса пред телевизором такође може зависити од њихове личности. Истраживачи из САД сада су то открили. Резултате су објавили у познатом научном часопису Натуре.

Утицај личности на понашање пред телевизијом

Како би проучили понашање паса током гледања телевизије, професор психологије Џефри Кац са Универзитета Обурн у Алабами и његове колеге поделили су упитнике власницима паса.

Замољени су да два месеца посматрају понашање својих четвороножних пријатеља испред екрана. За своју студију, истраживачи су затим проценили резултате више од 450 паса.

„Открили смо да живахни пси прате и јуре предмете на телевизору како би видели где се налазе. Такође их траже иза телевизора“, каже Кац.

„Анксиозни пси обично реагују на подражаје попут звона на вратима и аутомобилских сирена“, каже он.

За разлику од карактеристика личности, раса, старост или пол животиња нису имали утицаја на понашање паса током гледања телевизије.

Телевизија за борбу против усамљености?

Аутор студије уверен је да се резултати могу користити за даља истраживања, али и за суочавање с усамљеношћу код паса. „Ако знате шта ваш пас воли да гледа на ТВ-у, можете одабрати програме који одговарају његовим интересима, на пример, када нисте код куће“, каже Кац.

Истраживачи се надају да на овај начин можете забавити свог четвороножног пријатеља, али и смањити потенцијалне факторе стреса прилагођеним садржајем.

Поготово у САД више није неуобичајено ставити псе испред телевизора ради забаве. Пружаоци услуга попут DOGTV-а хоће да побуде радозналост и забаве псе умирујућим звуцима, призорима из природе и снимцима животиња.

Према Кацу, псећа телевизија може бити корисна и у азилима за животиње. У зависности од темперамента пса, може се прилагодити његовим потребама.

Критика гледања телевизије

Но, постоје и скептични гласови из научне заједнице. Јулијане Бројер, руководитељка групе „Студије паса“ на Универзитету Фридрих Шилер у Јени, није уверена у овај концепт гледања телевизије.

„Смета ми то што су друге ствари, други модалитети, много важнији за псе, попут мириса. Телевизија једноставно не мирише“, извештава Бројер из свог личног искуства са псима.

Пси такође имају ограничен вид. Сумња се да су слепи на црвено-зелено, због чега боје – на пример, на екрану – виде мање интензивно.

Међутим, пси боље опажају покрете од људи. Јесу ли пси такође способни да разумеју емоције, радње или чак кратке приче на телевизији, тек треба да се утврди даљим истраживањима.

За Бројер, то да пси гледају телевизију није алтернатива људској пажњи. „Можда то људима једноставно ствара добар осећај јер замишљају да је пас некако забављен када нису тамо. Али мислим да цела расправа иде у потпуно погрешном смеру, јер пса бисте требало набавити само ако неће дуго бити сам“, каже она.