Veštačka inteligencija – između gospodara i sluge, kako da vam četbot ne ukrade posao

Džefri Hinton, prozvan „ocem“ veštačke inteligencije, okrenuo je leđa kompaniji Gugl i „upalio“ crvenu lampicu da bi inteligentni četbotovi mogli da postanu još napredniji, ali i da ugase radna mesta. Procena američke investicione banke „Goldman Saks“ je da bi veštačka inteligencija (VI) mogla da ugrozi 300 miliona radnih mesta širom Evrope i SAD.

Nije ipak sve tako crno: i VI ima manu – nedostaje joj čovečnost. Može li „običan“ čovek da pobedi mašinu, emotivnog invalida? Prognoze su optimistične, otkrivaju sagovornici za Internet portal RTS-a. Veštačka inteligencija mogla bi da otvori milione novih radnih mesta, tvrde svetski stručnjaci.

Ratove i bitke kroz istoriju nisu dobijali veliki vojni stratezi već lucidne vojskovođe koji su manevrom uspele da zavaraju mnogo jače protivnike, podseća dr Aleksandar Rodić, naučni savetnik u Institutu „Mihajlo Pupin“ i naglašava: superiornom kreativnošću, intuicijom i lucidnošću možemo da „pobedimo“ VI.

„VI je proizvod mašinskog učenja i zaključivanja, zasnovanog na apriori definisanim pravilima, koja obično diktira ekspert iz određene oblasti. Ako čovek svesno mašini pošalje pogrešne premise, navešće je na pogrešne odluke. Na taj način može i da je kontroliše“, ukazuje Rodić.

Dr Slobodan Ilić, naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, smatra da je „pobeda“ nad VI zapravo prihvatanje i prilagođavanje novim tehnologijama. „Cilj razvoja VI je da služi i unapredi ljudske sposobnosti, umesto da ih zameni“, naglašava Ilić.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić veruje da ne treba ni da se borimo protiv VI već suprotno. „Uloga VI, kao i svake tehnologije jeste da pomogne ljudima, učini ih efikasnijim, rastereti ih i omogući fokus na složene radnje“, ukazuje Bjelotomić.

Vodeći promoter tehnologije VI u Institutu za veštačku inteligenciju dr Branislav Kisačanin priseća se narodne poslovice koja sada može i da se osavremeni u svetlu zloupotreba novih tehnologija: voda, vatra i tehnologija su dobre sluge, ali zli gospodari.

Negujte kreativnost i talenat

Film Ona (Her) od pre deceniju daje odgovor na pitanje zašto mašine neće tako lako moći da nas precrtaju, pa ni u radnom okruženju. Protagonista filma čija je radnja smeštena 2025. godine ulazi u vezu sa inteligentnim kompjuterskim operativnim sistemom koji ima ženski glas i ličnost, ali ona (Samanta) ne može da zameni fizičku bliskost.

„VI, iako napredna, nije svemoćna. Postoje zanimanja koja je teško zameniti, posebno koja zahtevaju kreativnost, empatiju i ljudski dodir, poput umetnika, psihologa ili lekara“, upućuje dr Slobodan Ilić.

Aleksandar Rodić takođe kaže da VI neće moći da zameni profesije koje zahtevaju visok nivo intuicije, snalaženja u okolnostima posedovanja nepotpunih informacija ili u kojima se okolnosti i stanja brzo menjaju.

„Bio bih slobodan da predvidim radna mesta hirurga, vojnog pilota, vrhunskog sportiste, umetnika, slikara. Pojedini poslovi se ne mogu naučiti. Stvar su talenta“, priča Rodić.

I Bjelotomić je optimističan i naglašava da radna mesta koja traže kreativnost, a u kojima postoji odsustvo repetitivnosti – ne mogu da se zamene. „VI se zasniva na podacima koji već postoje. Delatnosti koje kreiraju novi pogled na svet ili se bave rešavanjem novih situacija, oslanjaće se na VI, ali teško da mogu da budu zamenjene“, navodi Bjelotomić.

Kisačanin takođe smatra da će ljudi još dugo godina insistirati da im doktorke i doktori, advokatice i advokati, profesorke i profesori, apotekarice i majstori budu osobe – a ne mašine, ali da će tržište zahtevati da koriste nove alate zasnovane na VI.

Traži se robot za monotone poslove

Iako nam se motaju oko radnih mesta, za robote su trenutno rezervisani rutinski i monotoni poslovi, potvrđuje za Internet portal RTS-a dr Slobodan Ilić. „VI će u bliskoj budućnosti verovatno preuzeti poslove kao što su analiza podataka ili njihova proizvodnja“, objašnjava Ilić.

Kisačanin pak daje konkretan primer: prve velike promene u profesijama ćemo verovatno videti među vozačima kamiona, jer već ih nedostaje veliki broj. Videćemo, već za desetak godina, da će većinu kamiona na velikim auto-putevima voziti VI, a da će ljudi nastaviti da voze lokalne rute.

Naučni savetnik u Institutu „Mihajlo Pupin“ dr Aleksandar Rodić kaže da bi profesije koje se mogu podvesti pod profesionalnu rutinu – administrativni i prosvetni, te posao analitičara, dijagnostičara, bankara i poštara – mašine uskoro mogle da „ukradu“.

I direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić tvrdi da bi VI mogla da preuzme zanimanja vezana za repetitivne radnje, a u kojima ljudi ako na njima dugo rade prave greške. „Pružanje istih informacija, priprema dokumenata sa malom izmenom sadržaja, samo su neki od primera“, objašnjava Bjelotomić.

Savezništvo sa mašinama

Upućeni u polje VI poručuju da možemo da odahnemo, ali i da mirne savesti sklopimo savezništvo sa robotima. „Ništa se neće desiti preko noći. Treba, međutim, što pre da obratimo pažnju na alate na bazi VI koji se pojavljuju u svim profesijama, kao i da ih koristimo da bismo povećali efikasnost rada“, ukazuje Kisačanin.

Slobodan Ilić ukazuje na to da Institut za veštačku inteligenciju Srbije podstiče usavršavanje veština i obrazovanje u sektorima koji su u potražnji za ljudskim radom, ali da je potrebno prilagoditi se novim tehnologijama. „Na taj način se stvara jača simbioza između VI i ljudske radne snage, doprinoseći zdravom i sigurnom radnom okruženju“, priča Ilić.

Kisačanin još objašnjava da naša zemlja ima predispoziciju da osvoji značajan deo tržišta proizvoda zasnovanih na VI – da ih proizvodi, ali i da to dobro i naplati. „Savet roditeljima je da deci pomognu sa matematikom, prirodnim naukama i programiranjem, jer su osnove za uspeh u pravljenju VI. Da, VI je 99 odsto matematika“, poručuje Kisačanin.

Bjelotomić zaključuje da profesionalac na radnom mestu može, prema njegovom mišljenju, uz pomoć VI da napreduje, te da je to najbolji pristup savremenim tehnologijama.

Budućnost je stigla i roboti nam kucaju na vrata. Nije više reč o filmu, ali i svetski stručnjaci kažu da ne treba ni da nas plaše reči Arnolda Švarcenegera u Terminatoru: „Vratiću se“. Glavna briga dobitnika Tjuringove nagrade, koja se smatra Nobelovom nagradom računarstva, Džefrija Hintona je da VI, koja bi mogla da nadmaši biološku inteligenciju, ne padne u ruke „loših igrača“, pa ni u svetlu rata u Ukrajini.