Може ли вештачка интелигенција да нам помогне код рада критичне инфраструктуре

Енергетика, транспорт, водоснабдевање, телекомуникације, безбедност, здравствена заштита, финансије чине систем критичне инфраструктуре сваке државе. Високоризична вештачка интелигенција се користи, између осталог, и за критичну инфраструктуру.

„Сигурно је да историја података, прикупљање података из разних извора, коришћење биг датe (великих и комплексних скупова података), суперкомпјутера, дигитализација у процесуирању информација може да утиче у брзини размена тих информација, не само у смислу предиктивног одржавања оног што је потенцијално изложено претњи, него и у смислу реаговања надлежних служби, служби за хитне случајеве, да се одређени догађаји, инциденти брзо ставе под контролу“, истакао је проф. др Зоран Кековић, председник Центра за анализу ризика и управљаље кризама. 

Вештачка интелигенција се може користити за побољшање сигурности критичних система од сајбер напада.

„Вештачка интелигенција помаже да се предвиде неки резултати и помаже при великој уштеди ресурса најпре времена и новца. Што се тиче мана вештачке интелигенције у сфери којом се ја бавим, није се показала као способна да изврши неке сложеније задатке који још не постоје“, наводи Марко Гавриловић, инжењер за развој и истраживање вештачке интелигенције и математичар.

Поред предности које пружа дигитализација, међусобна повезаност различитих система чини их додатно рањивим. 

„Онолико колико вештачка интелигенција може да помогне да рад критичне инфраструктуре буде ефикаснији, исто толико вештачка интелигенција у рукама злономерних ентитета може да допринесе да критична инфраструктура не функционише онако како нам треба“, објашњава др Мирослав Трајановић, државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

„Ми смо овде суочени са ситуацијом да право не може да прати друштвену реалност, која се континуирано мења, да је дигитални технолошки развој достигао изузетне сразмере, а да ми то нисмо у стању не само да пратимо, већ и да осмислимо и критички преиспитамо“, рекао је проф. др Младен Милошевић, декан Факултета безбедности УБ.

У припреми је Закон о вештачкој интелигенцији који би требало да се донесе следеће године.

„То је доста изазован закон зато што вештачка интелигенција допире до свих грана друштва, укључујући заштиту података о личности, али такође и заштиту интелектуалне својине, Кривични законик. Тако да ћемо видети да  кроз тај закон направимо механизме на који може да се препозна злоупотреба и да се казни злоупотреба“, наглашава Стефан Баџа, саветник председнице Скупштине Србије.

Европска унија је већ донела Закон о вештачкој интелигенцији који има за циљ да заштити људска права, демократију, владавину права и одрживост животне средине од високоризичне употребе вештачке интелигенције.