Speces – ostrvo začina, fijakera i grčkih bogataša

Isola delle spezie – ostrvo začina. Ovako su Mlečani zvali najjužnije ostrvo Saronskog arhipelaga i odatle mu i potiče današnje ime. Ništa manje slikovit nije ni drevni naziv Pitijusa, što bi u slobodnom prevodu značilo „obučeno u borove“.

Priliče mu i jedno i drugo.

Speces je mirisno i živopisno ostrvo pravog mediteranskog ambijenta, borove šume i prozračnog kristalno čistog mora, sa lepim peskovitim plažicama duž cele obale glavnog mesta i redovima tradicionalnih, u belo okrečenih, kuća sa plavim prozorima.

Tipična Grčka kao sa razglednice. 

Ovde nema automobila. Doduše, pravila nisu toliko rigorozna kao na susednoj Hidri, gde su magarčići jedino prevozno sredstvo. Na Specesu možete iznajmljivati motore, skutere, kvadove, a do udaljenih plaža se, osim brodićima, možete odvesti i lokalnim autobusom ili taksijem. 

Ipak, brojnim turistima najomiljenija je vožnja u atraktivnim starinskim fijakerima, karakterističnim za Speces, koji ovom ostrvu daju poseban šarm.

Njegova netaknuta lepota, ali i blizina prestonice uticali su na to da postane omiljena destinacija Atinjana. I to onih sa najdubljim džepom. Ovde svoje vile imaju neka od najzvučnijih imena grčkog poslovnog džet-seta.

Speces je omiljeno letovalište i grčke kraljevske porodice. Iako država nije monarhija još od 1973, a njeni pripadnici (u čijim venama realno grčke krvi gotovo da i nema) uglavnom žive u inostranstvu, na Speces ne propuštaju da dođu. Toliko im je prirastao srcu da je i Nikolaos, mlađi brat prestolonaslednika Pavlosa, kada se 2010. ženio svojom izabranicom Tatijanom Blatnik, upravo ovde priredio romantično venčanje. Tako da se na malo ostrvo tada sjatilo na desetine pripadnika evropske kraljevske aristokratije, sa kojima grčka porodica ima veoma bliske i rodbinske i kumovske veze.

Uprkos površini od samo 27 kvadratnih kilometara i oko 4.000 stanovnika, Speces ima izuzetno bogatu i dugu prošlost i ogroman kulturnoistorijski značaj.  

Ostrvo je bilo naseljeno osam milenijuma pre naše ere, a prva helenska naselja datiraju iz trećeg milenijuma. Poznati starogrčki istoričari pominju ga pod imenom Pitijusa, od prvog veka pre naše ere. Mlečani, koji su ovde vladali od 1220, u 15. veku promenili su mu ime u Specija, zbog značajnog položaja na ruti trgovine dragocenim začinima.

Od 18. veka, kada je Peloponez od Venecije preuzelo Otomansko carstvo, moćna trgovačka flotila pretvorena je u vojnu, pa je Speces postao impresivna pomorska sila koja je pomagala Rusiji u rusko-turskom ratu. Zbog učešća u pobuni protiv Otomanske imperije, pod vođstvom admirala Orlova, Turci su ga spalili do temelja 1770. 

Novo stanovništvo sa Peloponeza opet ga je naselilo, obnovilo trgovačku flotu i vratilo se starom i profitabilnom pomorskog zanatu. 

Velelepne kapetanske kuće duž obale svedoče o nekadašnjem bogatstvu.

Buntovni duh naroda je ostao i mnogi stanovnici Specesa pročuli su se širom Grčke. Kada se zemlja digla na ustanak protiv Turaka, upravo je Speces bio prvo ostrvo na kojem je 1821. razvijena zastava revolucije. I danas se svuda vijori kao simbol grada zastava u revolucionarnim crveno-plavim bojama, crveno kao krv i plavo kao sloboda. Na njoj natpis: „Elefterija i tanatos“ – Sloboda ili smrt. 

Ako zađete malo uskim uličicama, naići ćete na muzej posvećen jednoj izuzetnoj ženi, heroini, prvoj ženi admiralu u istoriji, Laskarini Bubulini, čiji je život zapleo pravi filmski scenario. 

Začeta u zatvoru u Konstantinopolju, gde je njen otac, rodom sa Hidre, bio zatočenik zbog pobune protiv Turaka, Laskarina je odrasla na Specesu, na imanju svog očuha, čitajući knjige francuskih i nemačkih prosvetitelja iz njegove biblioteke, jašući konje, plivajući i pasionirano učeći o jedrenju i plovidbi, uz veliku podršku očuha, opčinjenog ruskom caricom Katarinom Velikom. 

Revolucionarnog duha, Laskarina se ubrzo pridružila borbi za grčku nezavisnost. Udavala se dvaput i oba puta ostala udovica, a bogatstvo koje je nasledila upotrebila je za izgradnju impresivnog „Agamemnona“, najvećeg grčkog ratnog broda tog vremena, sa 18 topova, kojim je bila pomorske bitke protiv Turaka i zajedno sa svojim saborcima izvojevala slobodu. 

Iako su njen život, pun dramatičnih događaja i ličnih tragedija, pratile i kontroverze, poput optužbi za zloupotrebu položaja zarad bogaćenja, Laskarina Bubulina je ostala upamćena kao najveća heroina grčkog naroda, buntovnica i neustrašivi borac za slobodu. 

U njoj, nažalost, nije dugo uživala, plativši danak i svojoj borbi za pravo žene da izabere sa kim će da živi i koga će da voli. Podržala je svog sina, koji je pobegao sa izabranicom svog srca, kojoj je porodica namenila drugog mladoženju. Ratoborna familija došla je 22. maja 1825. kod Bubuline, tražeći begunce, a ona im se suprotstavila sa balkona. Neko iz naoružane mase joj je ispalio metak pravo u čelo.

Posle njene smrti, ruski car Aleksandar Prvi dodelio joj je čin počasnog admirala ruske mornarice. Isti čin dobila je posthumno i od grčke mornarice 2018. godine.

Mondenski duh Specesa oslikava i impresivna građevina na obali, impozantni Posejdonion Grand hotel, izgrađen 1914. po uzoru na hotel Karlton u Kanu. Meštani ga zovu „naš Akropolj“.

Ako vas put nanese na Speces, prošetajte ili se provozajte fijakerom do Stare luke i svetionika iz 1837, jednog od najstarijih u Grčkoj, koji je još u funkciji. 

Proći ćete i pored brodogradilišta koja neprekidno rade još od revolucije, već više od 200 godina, i u kojima se tradicionalni zanat, jedinstven na Mediteranu, prenosi s kolena na koleno. 

Možda će vas miris katrana i zvuk cvrčaka iz letnje žege vratiti u prošlost. 

Oluja je, a na obali je dugi niz žena u crnom. Supruge i majke mornara izlivaju u more ulje iz obližnjeg manastira Svetog Nikole, kako bi smirile vode i obezbedile siguran povratak svojih najmilijih.

Dobro vam more.