Захваљујући мрежи тунела Фарска Острва пркосе чињеници да су архипелаг

На Фарским Острвима, самоуправној острвској држави унутар Краљевине Данске изграђено је 17 тунела, од који четири пролазе испод мора – укључујући и једини подводни тунел на свету са кружним током. Ова мреже олакшава комуникацију међу раштрканим острвима смештеним између северног Атлантика и Норвешког мора укупне површине 1.400 квадратних километара.

„Иако имамо 18 острва, често се шалимо да захваљујући тунелима пркосимо чињеници да смо архипелаг“, каже Сузана Серенсен, маркетинг менаџерка Туристичке организације Фарских Острва. Нетакнути пејзаж ових вулканских острва одушевљава посетиоце.

Два најновија подморска тунела такође представљају посебну атракцију.

„Ово су наша Ајфелова кула или Биг Бен“, каже Тајтур Самуелсен, извршни директор компаније “Eystur-og Sandoyartunlar” која управља тунелима, „Јер људи, посебно туристи, пролазе кроз њих само да би видели уметничке радове.”

Задивљујући спој уметности и инжењерства

Сваког дана, више од 6.000 возила путује кроз скоро 11 километара дуг подморски тунел који повезује Стрејмој, највеће од Фарских острва са градом Торсхавном, једном од најмањих престоница на свету на острву Ејстурој, другом по величини острву архипелага.

Поред својих задивљујућих пејзажа, Ејстурој је место где се сваког јула на обали села Сидрогута одржава G! Фестивал, изванредан локални и међународни музички догађај.

Изградња тунела Ејстурој трајала је око четири године, а отворен је у децембру 2020.

Ови подморски тунели су направљени коришћењем методе бушења и минирања: бушење рупа у базалту – чврстој магматској стени – и затим убацивањем динамита у рупе.

На најнижој тачки, тунел је око 187 метара испод нивоа мора. И мада би Северни Атлантик изнад главе могао да изазове анксиозност код путника, могу се осећати сигурно у његову конструкцију, тврди Самуелсен.

„Тунеле су пројектовали водећи светски инжењери и геолози, тако да безбедност док пролазите испод Атлантика сигурно није проблем.“

Заправо, вожња је некако магична, а врхунац је скулптурални кружни ток са променљивим бојама који је толико упечатљив, да га неки упоређују са Аурором бореалис или медузама које сијају на сунчевој светлости.

„Кружни ток – назван 'медуза – свакако је туристичка атракција“, каже Сузан Серенсен. Многи се окрећу неколико пута око кружног тока како би уживали у очаравајућем призору.

Цењени фарски уметник Трундур Патуршон добио је задатак да креира ову живописну инсталацију.

„Имамо много сјајних уметника на Фарским острвима и желели смо да их подржимо. Поред тога, разбија монотонију у дугом, тамном тунелу, тако да је добро и за безбедност у вожњи“, напомиње Самуелсен.

Када је овај тунел направљен, остављена је природна централна базалтна колона за кружни ток где се тунел грана према Стрендуру и Рокину, који се налази са обе стране фјорда на Ејстуроју.

Централни стуб, који зрачи облацима боја, окружен је у својој основи упечатљивом челичном скулптуром. Возачи гледају у челични прстен силуета, људе у природној величини који се држе за руке око стуба и гледају унутра у светла која се стално мењају.

Патуршон је рекао да је његова намера била да представи како су Фарани, упркос томе што живе у суровом окружењу, отпорни, уједињени у својим достигнућима радећи заједно. Али за многе, круг међусобно повезаних фигура подсећа на традиционални фарски ланчани плес који ће посетиоци моћи да виде ако посете острво на Дан државности, 29. јула.

Осим визуелног, тунел је такође испуњен и музичком уметношћу.

Музичар Јенс Л. Томсен компоновао је етерични звучни пејзаж који може да се слуша ако радио апарат подесите на ФМ97 током вожње.

Искуство је створено „снимањем звукова конструкције, као и тишине у тунелу“, објашњава Томсен. „Уместо да користим конвенционалне инструменте, ова техника ми је омогућила да пронађем глас тунела“, додаје уметник.

Светлећи тотеми

Тунел Ејстурој није једино блиставо подморско искуство.

Од децембра 2023. Стрејмои и мало острво Сандој повезани су најновијим подморским тунелом. Око хиљаду возила дневно кроз овај 10 километара дуг тунел коме је најнижа тачка на 155 метара испод северног Атлантика.

Овде путнике такође очекује очаравајући аудио-визуелни угођај. Дуж необрађених грубих базалтних зидова, скоро десетак светлећих приказа упућује на неке од ликова из фарског фолклора, као што су бискуп који рукује бојном секиром, стара вештица и жена фока.

Светлеће инсталације су креација Едварда Фуглоа, истакнутог фарског уметника, који је дао савремени поглед на древне пећинске слике. Он такође приказује птице као омаж самоуком сликару птица из 19. века Дидрикуру Скарванезију, првом познатом визуелном уметнику на Фарским острвима.

Сунлеиф Расмусен, познати фарски композитор, створио је акустични пејзаж.

„Сањао сам ту мелодију“, тврди Расмусен. Ослонио се на неке од звукова тунела, укључујући воду која капље са сводова, као и на музику поп групе „Сноуфлејкс“ да би произвео ово инвентивно електроакустично дело.

Ово ствара надреално искуство за оне возаче који радио пријемнике подесе на ФМ100 док се крећу овим тунелом до Сандоја, где их очекују беле, пешчане плаже, високе пешчане дине – једине на овом архипелагу – и пространо језеро које је савршено за вожњу кајаком.

Инфраструктура која је променила живот Фарана

„Са свом добро развијеном тунелском инфраструктуром, нашим гостима је лако да се крећу по земљи“, наглашава Сузан Серенсен.

Са кружним током тунела, време вожње од главног града Торсхавна до острва Ејстуројар је скраћено са око 60 минута на око 15 минута. Такође је лакше посетити друга острва.

„Сада можете да возите од Торсхавна до Клаксвика, другог по величини града (који се налази на острву Бордоју), за само 45 минута у односу на некадашњих 75 минута“, додаје Серенсен.

Тунел Сандои је посебно променио живот становника.

„Све више људи се сада сели у Сандој из Торсхавна. У једном селу у којем живи 145 становника, у изградњи је 10 станова. То је за нас много“, каже становница Барбара ав Скарди, која никада не би помислила да се пресели на Сандој да није било тунела.

„Током зиме, трајект понекад данима није пловио због налета ветра и непредвидивих струја”, објашњава Барбара.

Отварају се и нова предузећа, а приметан је и пораст броја посетилаца.

„Због тунела, моја супруга Барбара и ја смо се вратили у Сандој и отворили кафетерију“, каже сувласник предузећа Давур Јакобсен.

А према Олавуру Јокладалу, директору Музеја уметности Сандур, „Број посетилаца се више него удвостручио од отварања тунела.“

Ове инвентивне подморске креације спајају уметност и технологију и обележавају нову еру повезаности ових удаљених острва.