Tri arhitektonske lepotice modernog Abu Dabija

Prestonica Ujedinjenih Arapskih Emirata mami svojom orijentalnom magijom.

Iako manje poznat, naseljen i izvikan od megapopularnog Dubaija, Abu Dabi se sve više penje na listi svetskih turističkih "must see" destinacija. U moru arhitektonskih bisera koji krase ovaj grad i još mnogo njih koji su trenutno u izgradnji i tek će ga krasiti, izdvojili smo tri lepotice zbog kojih vredi posetiti Abu Dabi.

Predsednička palata Kasr al Vatan

 Završena 2017, a za javnost otvorena dve godine kasnije, Palata nacija (Qasr al Watan) je, kao što na oficijelnom sajtu i piše, mnogo više od palate. Ovaj monumentalni blještavo beli kompleks od granita i krečnjaka, na 380 hiljada kvadratnih metara, sublimira svu raskoš orijentalne arhitekture Arabijskog poluostrva iz prethodnih stoleća, i pretače je u grandioznu modernu građevinu 21. veka. 

Na nekim turističkim portalima ubraja se u 20 najvećih znamenitosti u oblasti kulture i umetnosti u svetu, a nominovan je i za najznačajniji kulturni spomenik Bliskog Istoka.

Sama površina zdanja, koje je zvanično predsednička palata, ali se u njoj ne živi i koristi se samo tokom oficijelnih državnih poseta i samita, iznosi 55 fudbalskih terena. Koliko god impresivno delovala spolja, njena unutrašnjost bukvalno oduzima dah, sa mnoštvom arabesknih elemenata i detalja.

Centralna kupola ima 37 metara u prečniku. Glavnu plenarnu salu, ručno optočenu listićima 23-karatnog zlata, u kojoj se često kroji sudbina Emirata i arapskog sveta, krasi luster od 350 hiljada komadića kristala.

U sklopu kompleksa je i izložba sa državnim poklonima, sabljama, dragocenostima, umetničkim predmetima i ordenjem, među kojima je izložen i orden Srbije.

Velika džamija šeika Zajeda 

 Ako želite da se osetite kao junak jedne od priča "1001 noći", ne propustite posetu najvećoj bogomolji u zemlji, zadivljujućoj Velikoj džamiji šeika Zajeda, čiju ćete elegantnu belu siluetu uočiti već prilikom vožnje od aerodroma do centra grada.

Džamija je posvećena "ocu nacije" - šeiku Zajedu bin Sultanu al Nahjanu, osnivaču države i ujedinitelju sedam arapskih emirata, koji je umro 2004. godine i na čiju inicijativu je i sagrađena. Potpisuje je arhitekta Jusef Abdelki.

Ovo remek-delo islamske arhitekture, koje kombinuje dostignuća različitih graditeljskih škola, započeto je još 1996, a završeno 2007. Može da primi čak 50 hiljada vernika. Predstavlja dizajn i konstrukciju koja "ujedinjuje svet", jer upotrebljeni materijali i umetnici koji su na njoj radili potiču iz raznih krajeva: Italije, Maroka, Kine, Indije, Turske, Nemačke, Grčke, Novog Zelanda… Više od 3000 radnika radilo je na njoj, koristeći najkvalitetnije prirodne materijale: mermer, kamen, zlato, poludrago kamenje, keramiku, kristal…

U velelepni verski kompleks, besplatan za posetioce, ulazi se podzemnim prolazima iz obližnjeg luksuznog šoping centra. Bogato i pažljivo dekorisana građevina orijentalnog stila u najlepšem smislu te reči, očarava svakog ko u nju kroči. Jednostavno ne znate na koju stranu da se okrenete i šta prvo da fotografišete: veličanstvene uglačane mermerne podove krupnog cvetnog dezena, nepregledne pozlaćene kolonade ili kolosalne šarene lustere od kristala i poludragog kamenja…

Impresioniralo me je koliko brojan personal radi na održavanju celog kompleksa. Bukvalno gde god da zgazite, neko je već iza vas specijalnim džogerima momentalno brisao prašinu i dodavao glanc podovima koji su se presijavali pod suncem ili veštačkom rasvetom.

Čim malo zađete u uređeni park koji okružuje džamiju da biste je uhvatiti iz boljeg ugla, pred vama će se stvoriti električno golf vozilo da vas pokupi da se ne izgubite i odveze do izlaza.

Luvr Abu Dabi 

 Luvr Abu Dabi je moderna građevina kakvu samo može da poželi bilo koja svetska metropola. Smešten je na Sadijat muzejskom ostrvu, mestu koje će tek za koju godinu da zasija punim sjajem, kada budu završene velelepne konstrukcije i ostalih muzeja koji su trenutno u izgradnji, a čiji su projektanti dobitnici najprestižnijih arhitektonskih nagrada: prirodnjačkog, pomorskog, Zajedovog nacionalnog muzeja, Centra izvođačkih umetnosti i Gugenhajma Abu Dabi, muzeja savremene umetnosti. 

Poreklo Luvra Abu Dabi datira iz 2007. godine i rezultat je zajedničkog partnerstva u kulturnoj razmeni između Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata. 

Tako se u ovom zdanju mogu naći remek dela svetske kulturne baštine, pozajmljena iz pariskog Luvra, Muzeja Orse, Oranžeri, i mnogih drugih francuskih galerija i muzeja. Agencija 17 najprestižnijih kulturnih institucija Francuske koordinira ovim projektom i pruža svoju ekspertizu. Luvr Abu Dabi može koristiti ovo ime do 2037. i najveći je francuski kulturni projekat u inostranstvu. 

Naravno i emiratski muzej ne okleva kada treba odrešiti kesu i na svetskim aukcijama pazariti neko od čuvenih dela starih majstora ili priznatih savremenih umetnika, pa je fundus Luvra Abu Dabi sve bogatiji.

Otkad je otvoren 2017, muzej teži da bude univerzalna spona između različitih kultura, civilizacija i religija i da se fokusira na ono što ujedinjuje čovečanstvo - priče o ljudskoj kreativnosti van vremena i prostora. 

Sama zgrada je remek-delo za sebe i pruža se na 24 hiljade kvadratnih metara. Koliko god da je impresivna tokom dana, pod noćnom rasvetom dobija i jednu dodatnu dimenziju. Delo je Žana Nuvela, jednog od laureata čuvene Prickerove nagrade za arhitekturu. 

Zamišljena je kao plutajuća kupola kroz koju se zraci sunca pomaljaju kao kroz lišće urmine palme u oazi.

Luvr Abu Dabi je najposećeniji umetnički muzej arapskog sveta, a godišnje primi više od milion posetilaca. Bulevar uz more na kojem je izgrađen dobio je ime po bivšem francuskom predsedniku Žaku Širaku, jednom od najzaslužnijih za ovaj projekat kulturne saradnje Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata.