Пошумљавање Абу Дабија ефикасније уз дронове

У Уједињеним Арапским Емиратима у току је реализација великог програма пошумљавања уз коришћење беспилотних летелица. Тај пројекат спроводи енергетска компанија АДНОК у борби против климатских промена.

Циљ пројекта је да се до краја деценије засади 10 милиона стабала шуме мангрове чиме енергетска компанија АДНОК жели да убрза програм пошумљавања у Абу Дабију. Користе се дронови и милиони семена за мангрове. За почетак почела је садња два и по милиона садница уз коришћење технологије беспилотних летелица, што је усвојила Агенција за заштиту животне средине у том емирату.

„Садимо мангрове у покушају да имитирамо природу што је ближе могуће. Имаћемо шуму после неколико година чиме ће се побољшати екосистем, биће више риба, добићемо више плодног земљишта, већа количина угљен-диоксида ће бити ускладиштена. Шуме мангрова ће променити пејзаж, биће то диван призор“, каже Џејн Главан, једна од власница компаније „Дистант имаџери“.

Као део амбициозне борбе против климатских промена, у Уједињеним Арапским Емиратима, где ће бити одржан глобални климатски самит у децембру, у плану је садња чак 100 милиона стабала мангрове до краја деценије. До сада је био проблем то што је само 40 одсто семена опстало и израсло у дрвеће, али се сада, уз коришћење дронова, очекују бољи резултати.

„Користимо технологију и дронове из домаће старт-ап компаније да бисмо убрзали садњу, али и, што је још важније, да бисмо пратили степен успешности и поредили то са конвенционалном и традиционалном садњом. Узели смо у обзир и трошкове, могућност људске грешке и то колико стабала можемо да засадимо. Уз дронове смо сада успели да покријемо и области до којих раније нисмо могли да дођемо, смањили смо могућност људске грешке, као и трошкове, а степен успешности уз коришћење беспилотних летелица је готово исти као и коришћењем традициналних метода, које захтевају много више времена, напора и новца“, објашњава Ибахим ел Зуби, директор Одељења за одрживу енергију у компанији АДНОК.

Број стабала у шумама мангрова у заливској земљи је достигао 60 милиона, простиру се на 183 квадратна километра. У њима се, према подацима Министарства за заштиту животне средине, складишти чак 43.000 тона угљен-диоксида годишње.

„За успешну садњу шума мангрова мислим да је важан елемент хемијски састав земљишта и наводњавање тог подручја из плимских таласа, јер, у противном, шуме неће опстати. Важан фактор је и дубина садње, посебно на неким локацијама“, истакао је Брендан Џонс, експерт за конзервацију земљишта.

Према подацима Програма Уједињених нација за животну средину, број шума мангрова је глобално у 2020. години опао за 3,4 одсто у односу на 1996, али се последњих година стабилизовао.