Ekstremne vremenske prilike učestalije, intenzivnije, smrtonosnije – upozoravaju naučnici

Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom dovele su do toga da deset najsmrtonosnijih ekstremnih vremenskih neprilika u poslednjih 20 godina budu intenzivnije, a mogućnost da će se dešavati je postala najmanje dvostruko verovatnija, pokazala je nova naučna analiza.

Екстремне временске прилике учесталије, интензивније, смртоносније – упозоравају научници

Oluje, toplotni talasi i poplave koji su u poslednje dve decenije pogodile Evropu, Afriku i Aziju ubile su više od 570.000 ljudi.

„Ova studija bi trebalo da otvori oči političkim liderima koji se drže fosilnih goriva koja greju planetu i uništavaju živote. Ako nastavimo da sagorevamo naftu, gas i ugalj, patnje (ljudi) će se nastaviti, rekla je Friderike Oto, suosnivač organizacije WWA (World Weather Attribution).

Istraživači grupe WWA na Imperijal koledžu u Londonu su se fokusirali na 10 najsmrtonosnijih vremenskih događaja registrovanih u Međunarodnoj bazi podataka o katastrofama od 2004. godine.

Najsmrtonosniji događaj u poslednje dve decenije bila je suša u Somaliji 2011. godine, za koju se smatra da je ubila više od 250.000 ljudi.

Istraživački tim otkrio je da je nedostatak padavina, koji je doveo do suše bio ekstremniji zbog klimatskih promena.

Na listi se nalazi i toplotni talas koji je pogodio Francusku 2015. godine i tokom kojeg je preminulo više od 3.000 ljudi, a istraživači navode da je visoka temperatura dvostruko verovatnija zbog klimatskih promena.

Lista takođe sadrži evropske toplotne talase iz 2022. godine, kada je umrlo 53.000 ljudi, i 2023. godine, kada je život izgubilo 37.000 ljudi.

Ovi događaji bi bili nemogući bez klimatskih promena, navode naučnici u studiji.

Kako se dodaje, klimatske promene su povećale intenzitet smrtonosnih tropskih ciklona koji su pogodili Bangladeš 2007, Mjanmar 2008. i Filipine 2013. godine.

„Ogroman broj smrtnih slučajeva koji stalno viđamo u ekstremnim vremenskim uslovima pokazuje da nismo dobro pripremljeni za zagrevanje od 1,3 stepena Celzijusa, a kamoli za 1,5 stepeni ili dva stepena (u odnosu na predindustrijski nivo)“, rekla je Rup Sing, iz Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koji podržava WWA.

Singova je istakla da je ova studija pokazala potrebu da sve zemlje izgrade otpornost na klimatske promene i upozorila da će se rekordi ekstremnih vremenih prilika povećavati zajedno sa zagrevanjem planete.