Климатске промене - нема ничег природног у природним катастрофама

Све више осећамо последице климатских промена које карактеришу екстремне суше и екстремне падавине. Иза нас је период у којем су оборени сви температурни рекорди. Имали смо најтоплије лето, највише топлотних таласа, а сведоци смо све чешћих поплава. Да ли смо и колико припремљени да реагујемо у таквим ситуацијама за РТС је говорио Жарко Петровић из програма Уједињених нација за развој.

Жарко Петровић наводи да је Србија доста урадила након поплава 2014. године.

"Од 2010. године је почео да се гради систем Србије, посебан замајац је дат после поплава 2014. године и могу слободно да кажем да је Србија сада далеко безбеднија и да се такве поплаве не би поново десиле у тој мери и у том облику", рекао је Петровић, али је додао да нема ништа природно у природним катастрофама.

Петровић наводи да се не штити само инфраструктуром, него управљањем и инвестирањем у смањење ризика.

Уједињене нације су омогућиле државама да се договоре о томе шта мора да се уради да би се смањиле катастрофе. Пре девет година у јапанском граду Сендају су се договорили о четири основне тачке, а Петровић је подсетио на њих.

"Прво је да разумемо ризик, друго је да се успостави координација у управљању на нивоу државе. Затим неопходне инвестиције и смањење ризика", појаснио је Петровић.

Посебан акценат на пројектовање инфраструктуре

Петровић наводи да сви аспекти ризика морају да буду укључени у пројектовање, посебно јавних установа.

"Поготово када у свету имамо ситуацију да градови расту веома великом брзином. Морају се планирати и простор и како се гради,градити по плану и како је дозвала дата", истакао је Петровић.

Климатским променама посебно су погођена деца.

"По подацима око 10 одсто школа је угрожено у Европи, од 2015. до 2021. године изузетно много школа у свету је страдало због последица поплава, тајфуна и сличних непогода", рекао је Петровић.

Према подацима Уницефа, милијарду деце у свету тренутно је угрожено климатским променама, односно катастрофама које се догађају због климатских промена.

Прогнозе су да ће до 2040. године свако четворто дете живети у подручјма са екстремним недостатком воде.