Топљење леда на Северном полу убрзаће колапс Атлантске циркулације, а са њом и Голфске струје

Слабљење морских струја у Атлантику изазвало је каскадни ефекат и резултирало драстичним хлађењем северних мора око Гренланда, Исланда и Норвешке, док су се истовремено околни океани загревали.

Са тренутним климатским променама и растућом температуром, најновија научна студија закључила је да се човечанство налази на истој путањи.

„Наша студија је заиста алармантна имајући у виду ка ком сценарију идемо“, наводи за портал Лајв сајенс, вођа студије Мухамед Езат, професор и палеоокеанограф на Арктичком универзитету у Норвешкој.

Последњи интерглацијални период, између два претходна ледена доба, био је релативно топла фаза у Земљиној историји коју су карактерисале високе температуре, високи ниво мора и мање леда него што данас видимо.

Климатолози кажу да последњи интерглацијални период представља добар пример за нашу блиску будућност уколико човечанство не смањи глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште.

„Временски период који смо истраживали је занимљив јер може да представља нашу будућност. Утврдили смо да је пре око 128.000 година појачано топљење арктичког леда имало значајан ефекат на прекидање циркулације северних мора“, истиче Езат.

Покретна трака која загрева северну хемисферу

Струјање нордијских мора игра кључну улогу у ширем систему Атлантске меридијалне циркулације, која укључује и Голфску струју.

Атлантска меридијална циркулација је одговорна за загревање северне хемисфере и функционише као огромна покретна трака која на својој површини носи топлу воду из јужне хемисфере на север, где се хлади и пада на дно северног Атлантика и онда поново путује на југ.

Топљење леда на Северном полу може значајно да утиче на њу зато што се свежа вода улива у северни Атлантик и разблажава површинску воду, спречавајући је да потоне и поново формира дубинску струју која се враћа на југ.

Истраживања су већ показала да се Атлантска меридијална циркулација већ успорава због глобалног загревања, а научници страхују да би читав систем могао да стане у наредним деценијама и изазове драстично хлађење северне хемисфере и катастрофалне промене метеоролошких прилика.

Климатски модели показују да би колапс могао да се деси пре 2100. године, али постоје многе несигурности у таквим предвиђањима, а могућ је и много гори сценарио да се то деси много раније.

„Проучавање далеке прошлости Земљине климатске историје, када је било топлије него данас, може да умањи те несигурности“, каже Езат.

Лета без леда на Северном полу већ средином века

За нову студију, Езат и његове колеге анализирале су нове и већ постојеће податке прикупљене из седимената у Норвешком мору. Упоредили су их са седиментима из северног Атлантика како би рекоструисали дистрибуцију морског леда, површинске температуре мора, салинитета, дубинских струјања током последњег интерглацијала.

Резултати, објављени у часопису Nature Communications, указује да је вода о топљења леда на Арктику блокирала формацију дубинских океанских струја у Норвешком мору током последњег интерглацијала. То је значајно успорило кретање Атлантске меридијалне циркулације и успорило „мотор“ који доноси топлоту северној хемисфери.

Студија показује шта би могло да се деси са Атлантском меридијалном циркулацијом у блиској будућности.

Сателитска посматрања показују драстично повлачење леда у Арктичком океану у последњих четири деценије, а научници наводе да ће лета у потпуности без леда почети средином века. То ће имати озбиљне последице по струјање Атлантског океана.

„Ово је још један подсетник да је клима наше планете у деликатном балансу и да хитно морамо да предузмемо кораке да одржимо равнотежу. Знамо да је озбиљно слабљење Атлантске меридијалне циркулације вероватно, а ако се деси имаће озбиљне импликације не само за северну хемисферу већ и свет“, истиче Езат.