Plastika je okupirala našu planetu – ima je u placenti, krvotoku, plućima, mozgu

Bez plastike više ne možemo, ali je neophodna edukacija ljudi kako da se koristi i kako da se prikuplja i reciklira, umesto da se baca u prirodu. Plastičnog otpad je sve više i po površini i na dnu okeana, i rastvara se u mikroplastiku koja se ne može pokupiti ili očistiti.

„Ne moramo da čekamo Svetski dana planete da bismo postali svesniji svog okruženja. Ova planeta je sve što imamo i ako se ne potrudimo zajedno da osiguramo održivu budućnost, niko drugi neće", rekla je Sonja Ugvuna, aktivista za zaštitu životne sredine, Nigerija.

Godišnje se proizvede oko 400 miliona tona plastičnih proizvoda, a od toga između 8 i 10 miliona tona završi u okeanima.

„Na Tajlandu stalno prikupljamo odbačenu opremu za ribolov i druge vrste otpada iz mora. Iako postoji sakupljanje otpada, ne postoji standard za prikupljanje podataka o otpadu i šta se dalje događa sa njim“, rekla je SalisaTraipipitsirivat,Fondacija za ekološku pravdu, Tajland.

Nova istraživanja pokazuju da se plastika nalazi u organizmima ptica i riba što dovodi do raznih poremećaja. Hiljade vrsta morskih sisara svake godine umire od gutanja ili zaplitanja u plastiku. Mikroplastika i hemikalije koje se u njoj nalaze ulaze u lanac ljudske ishrane i pronađene su u placenti, krvotoku, plućima i mozgu.

„Mi već imamo podatke biomonitoringa, a to znači da imamo dokazano prisustvo, detektovano, metabolita razgradnje razne vrste hemikalija koja potiče iz te plastike u krvi, u urinu, u kosi. Šta nam to govore ti rezultati biomonitoringa?

Da već naša deca, odnosno bebe, u pupčenoj vrpci imaju detektovano 137 toksičnih hemikalija. To su sve zvanični rezultati najvećeg evropskog projekta koji je finansirala Evropska komisija u okviru Horizon projekta i ti rezultati su publikovani pre dve godine. Mi smo već svi izloženi tim toksičnim hemikalijama“, rekla je mr Jasminka Ranđelović, Alternativa za bezbednije hemikalije, ALHEM. 

Srbija preradi 300.000 tona plastike godišnje i oko 750.000 tona plastike uveze. Sakuplja i reciklira mali deo, a najviše plastičnog otpada završava na deponijama i u prirodi.

„Na rentgenu EU Srbija je transponovala sve potrebne direktive koje se tiču prevencije i smanjenja plastičnog otpada i najnovije direktive o zabrani upotrebe jednokratke plastike su u procesu implementacije, ali ono što je važno da istaknemo je da mi i dalje imamo problem da za potrebe naše reciklažne industrije uvozimo plastični otpad iz Evrope  20 godina se Srbija, fabrički podešava da ima primarnu selekciju otpada na mestu nastanka, u domoćinstvu“, rekao je Siniša Mitrović, Odbor za životnu sredinu, Privredna komora Srbije.

Dana planete organizuje se i Globalna akcija čišćenja. Uprkos tome što je i dalje mnogo onih koji bacaju otpad u Srbiji je ne nedostaju volonteri koji žele da je očiste.