Kako „otpločati“ gradove?

Trg na uglu Mileševske i Vojvode Dragomira na Vračaru popločan je betonom i svuda su parkirani automobili. Bez obzira na poneko stablo i malo žbunja – pravo toplotno ostvo, sa temperaturom višom i do osam stepeni i lošim kvalitetom vazduha. Ovakvih mesta ima mnogo i to u svim delovima grada.

„Kako se borimo protiv toplotnih ostrva, tako što elementima zelene infrastrukture pokušavamo da rekonstruišemo grad, da popravimo ono što se popraviti može. To su oni parking prostori, odnosno zone duž saobraćajnica koje uz brižnu pažljivu rekonstrukciju postaju porozni prostori, to su oni prostori koji omogućavaju prirodne procese u gradu“, kaže prof. dr Nevena Vasiljević sa Odseka za pejzažnu arhitekturu Šumarski fakultet.

Stručnjaci predlažu da se ovakva mesta popločaju specijalnim rastresitim i poroznim materijalima.

„To su upravo te raster površine, odnosno rasterski zastori koji su modularni koji se vrlo lako mogu mernjati u slučaju kada su pohabani. Materijali koji omogućavaju da se atmosferske vode infiltriraju u zemljište i kasnije evapotranspiracijom vrate u atmosferu. To su prostori koji postaju neka vrsta tačaka gde grad postaje sunđer i može da upije atmosferske vode i na taj način smanjuje se temperatura i povećava vlaga i na taj način odgovaramo na klimatske promene, odnosno na onu malo pre pomenutu izmenjenu klimu grada koja je sve više i više nepodnošljiva za gradskog stanovnika“, navodi Vasiljević.

Ova metoda je već počela da se primenjuje u nekim gradovima u svetu. Tako je, na primer, zbog prekomerne izgradnje, u Italiji za samo godinu dana betonirano skoro 80 kvadratnih kilometara tla, najviše u velikim gradovima Rimu, Veneciji i Milanu.

Zato je Vlada Italije izradila nacionalni plan oporavka, koji, između ostalog, predviđa popločavanje poroznim materijalima.

Dva primera za to su kvart Sitilajf u Milanu koji se prostire na 366.000 kvadratnih metara gde je korišćen specifičan sistem podnih obloga koje su drenirajuće, otporne, prozračne i ekološki kompatibilne sa sposobnošću da se suprotstave efektu toplotnog ostrva osiguravajući značajno smanjenje temperature za vreme vrelih letnjih dana.

Drugi priprema je Pjaca Gae Aulenti i kvart oko nje sa Bibliotekom drveća i slavnom zgradom Vertikalna šuma. Trg je popločan na način koji omogućava drenažu i kanale sa proreznim slivnicima napravljenim od materijala otpornog na temperaturne promene sa kapacitetom drenaže i u slučaju vrlo jakih kiša.

Od 37 gradova, u kojima su analizirani efekti toplotnih ostrva, Beograd je na 27. mestu. Ovaj problem najbolje su rešili Budimpešta, Beč, Prag i Stokholm.