Da li globalno zagrevanje ukida skijališta

Na Alpima je nekada ski-sezona trajala četiri meseca. Poslednjih godina pet-šest nedelja, pa se zbog toga pojedina skijališta zatvaraju jer kratka sezona ne može da pokrije troškove održavanja žičara koji na godišnjem nivou iznose 80 hiljada evra.

„Procena je da će 2050. godine 50 odsto skijališta da bude nerentabilno po pitanju ski-turizma posebno u smislu što bi zahtevalo tako velike investicije u osnežavanje i u ceo razvoj te infrastrukture koji bi trebalo da pravi veštački sneg da se to više ne isplati da se radi. U proseku negde možemo da kažemo da sve što je ispod dve hiljade metara je pod velikim rizikom da se uopšte u budućnosti održi kao skijaški centar“, navodi klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević.

Skijaši su među najplatežnijim gostima. Osim smeštaja i ishrane, oni plaćaju ski karte koje u većim skijalištima za sedam dana koštaju i do 300 evra.

„Ja ne verujem da ćemo moći tek tako da nadoknadimo ono što je prihodovao turizam na planinama jer neće ljudi koji su skijaši sad odmah automatski otići u banje. Otići će u skijaške centre u Evropi koji još uvek imaju snega, tako da neće na taj način da dođe do prelivanja prihoda iz planinskih centara u centre kao što su banjski, urbani i slično. Znači nema skijališta osim u najvišim planinama kojih kod nas nema, a i ti najviši predeli će tokom vremena takođe ostati bez snega. Sve je to kratki ili srednji rok, bojim se da u dugom roku planinama nema spasa“, smatra i dr Bojan Zečević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Sa verom da će čovečanstvo staviti prst na čelo i posvetiti se zaštiti planete, turistički radnici na planinama se trude da održe posao pre svega sistemom za veštačko osnežavanje.

„Ali znate šta, ni taj sistem nije svemoguć, potrebni su određeni uslovi, da maksimalna temperatura bude minus tri, da bude niska vlažnost i tek onda možemo da pravimo sneg. Pored toga mi se u svim našim ski-centrima trudimo da pratimo evropske trendove da planina živi tokom cele godine, u tom smislu imamo različite letnje sadržaje koji rade cele godine na svim našim planinama“,napominje Dejan Ćika, direktor Skijališta Srbije.

Ne samo na turizam, globalno zagrevanje negativno utiče na sve privredne grane, ali i na naš svakodnevni život. Dvadeset stepeni u novembru, retko kome može da prija.