Kesice od čipsa i na Kilimandžaru – čime se bave plogeri

Upoznaćemo vas sa ljubiteljima prirode koji trče, sakupljaju otpad i takmiče se u tome. Za nas, malo neuobičajeno ponašanje, pa nije čudno što malo ko zna šta je ploging.

Uz opremu za trčanje oni nose i kese za smeće i rukavice. Miloš tako u prirodi pretrči nekoliko desetina kilometara i sakupi dva džaka od 10 do 15 kilograma.

„Ja uglavnom idem delovima koji su potpuno nepristupačni, van svih staza, što ne preporučujem, držite se trasiranih staza u svakom slučaju, ali u te vododerine ljudi bacaju automobile. Ja sam sastavio konturu juga na Divčibarama konkretno”, rekao je Miloš Stanojević.

Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u plogingu u Italiji osvojio je peto mesto u konkurenciji 85 učesnika iz 17 zemalja. Ali bio je prvi u sakupljanju elektronskog otpada.

„Imate dužinu koju pretrčite, nekih 20 tak kilometara, visinu 800 metara smo popeli i ne samo količinu smeća koju sakupite nego i strukturu. To znači da sam sakupljao auto-akumulatore, desktop-računare, štampače, gomilu baterija, kuriozitet dve malokalibarske puške, koje ne spadaju u ovu kategoriju, motor od motocikla, vizir od vespe, balon od vina 20 litara… Vi ne možete da verujete, na stranu automobilske gume sa felnama, jer na Svetskom prvenstvu vi to morate fizički da unesete”, dodaje Stanojević.

Zorica ne trči, ona se penje, osvaja planinske vrhove i isto, usput, sakuplja otpad.

„Kada vi penjete vrhove od na primer 1.400 metara u jednom danu ili u jednoj noći, to je jako veliki uspon, i to nisu ni malo naivne stvari, tako da jednostavno moramo da se hranimo, moramo da unosimo dosta energije. I logično je da neko i baci to smeće, ali eto tu smo mi koji idemo za njima i opomonjemo ih, pokupimo lepo to sve za njima”, rekla je Zorica Milošević.

Kaže da smeća ima čak i na Kilimandžaru. Tamo je na skoro 6.000 metara nalazila kesice od supe, čipsa, pa čak i konzerve piva.

„Mnogo puta nam se dešava na svim tim vrhovima da vidimo svašta od limenki raznoraznih, od tih plastičnih kesa, od raznih nekih grickalica, ljudi jednostavno to ostave, uzmu kamen ostave ispod i to je nešto što je meni bilo uvek...rastuži me, a i fascinira me – kako je moguće da neko može nešto tako da uradi”, pita se Miloševićeva.

Sve je krenulo iz Švedske, ali se ovaj sport, koji je kombinacija trčanja ili neke fizičke aktivnosti i čišćenja, brzo raširio po celoj planeti.

Plogeri se trude da prikupe najviše smeća, pre svega da bi prioda bila čistija, ali nagrada se može osvojiti i za najneobičniji otpad.