Opraštamo se od Gee, kartografkinje Mlečnog puta

Od drevnih zvezdanih tokova do unutrašnjosti belih patuljaka, svemirski teleskop „Gea“ je video sve.

Danas su stručnjaci za misiju u Evropskoj svemirskoj agenciji poslali „Geu“, koja ima malo goriva, u orbitu oko Sunca i isključili je nakon više od decenije služenja svetskim astronomima.

„Gea“ mapira kosmos od 2014. godine, stvarajući ogromnu enciklopediju položaja i kretanja nebeskih objekata u našem Mlečnom putu i šire. Teško je nabrojati širinu razvoja i otkrića koje je omogućila rotirajuća opservatorija. Ali evo nekoliko brojeva: skoro dve milijarde zvezda, milioni potencijalnih galaksija i oko 150.000 asteroida. Zahvaljujući njenim snimcima astronomi su do sada objavili više od 13.000 studija.

„Gea“ je transformisala način na koji naučnici razumeju univerzum, a njeni podaci su postali referentna tačka za mnoge druge teleskope na zemlji i u svemiru. A do sada manje od trećine podataka koje je prikupio je dato na uvid naučnicima.

„To je nešto što sada stoji u osnovi gotovo cele astronomije“, naglašava Entoni Braun, astronom sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji, koji vodi grupu za obradu i analizu podataka sa „Gee“. „Mislim da ako biste pitali moje kolege astronome, oni više ne bi mogli da zamisle da moraju da istražuju, a da 'Gea' nije tamo.“

Pokrenut 2013. godine, primarni cilj projekta „Gea“ je bio da se otkrije istorija i strukturu Mlečnog puta izgradnjom najpreciznije, trodimenzionalne mape položaja i brzina milijarde zvezda. Sa samo delićem tih podataka, astronomi su procenili masu oreola tamne materije koja guta našu galaksiju i identifikovali hiljade zvezda koje su prestupile posed, unesene iz druge galaksije pre 10 milijardi godina.

Merenje tekućih vibracija u disku Mlečnog puta – neka vrsta galaktičke seizmologije, objasnio je dr Braun – takođe je dovelo do dokaza o susretu sa satelitskom galaksijom koja kruži oko naše vlastite mnogo novije nego što su naučnici verovali. To bi mogao biti razlog zašto Mlečni put izgleda iskrivljen kada se posmatra sa strane.

„Gein“ domet se proširio izvan onoga što se može saznati o našoj galaktičkoj adresi. Svemirska letelica je pomogla u posmatranju meseca koji kruže oko drugih svetova u našem sunčevom sistemu, uhvatila je zvezdotrese i uočila hiperbrze zvezde koje kruže preko Mlečnog puta.

U okviru svog kataloga zvezda, astronomi su pronašli nagoveštaje novih planeta i crnih rupa, uključujući i one najbliže Zemlji. Kosmolozi su koristili „Geine“ zapise pulsirajućih zvezda kako bi pomogli u merenju brzine širenja našeg univerzuma.

„Gea je bila i biće neverovatno važna za naše razumevanje kosmosa“, navodi Liza Kalteneger, astronom sa Univerziteta Kornel, koja je 2021. godine koristila „Gein“ katalog da sazna koji bi vanzemaljski svetovi mogli da nas vide.

Misija je počela da beleži podatke oko šest meseci nakon pokretanja. Više od 10 godina, polako se vrti u svemiru milion kilometara od Zemlje, gde se gravitacija naše planete i Sunce balansiraju sa kretanjem satelita.

Dvostruki teleskopi, usmereni u različitim pravcima na svemirskom brodu, skenirali su nebo, uhvativši optičku svetlost koja se protezala po njegovom vidnom polju. Tri instrumenta na brodu precizno su merila položaje, brzine i boje zvezda i drugih nebeskih objekata. Iz ovih podataka naučnici su zaključili informacije o temperaturi, masi i hemijskom sastavu.

„U izvesnom smislu radi ono što zvuči kao dosadan posao“, kaže Džošua Vin, astrofizičar sa Univerziteta Prinston. Ali „to je zaista jedan od najvažnijih astronomskih projekata u poslednjih nekoliko decenija."

Dr Vin je nedavno otkrio novu egzoplanetu u „Geinom“ katalogu tako što je identifikovao sitna kolebanja u kretanju zvezde oko koje kruži. To je jedna od retkih planeta koja se može pronaći pomoću metode zvane astrometrija, koja pomaže u otkrivanju masivnih svetova koji kruže daleko od svojih zvezda domaćina.

„'Gea' je prvi resurs koji smo imali koji bi trebalo da pronađe čitavu gomilu planeta, neosporno, pomoću ove tehnike“, dodajnj dr Vin. „To je početak onoga što mislim da će biti sledeća velika faza u otkrivanju egzoplaneta."

„Gea“ je zatvorila oči na svetlost zvezda 15. januara. Od tada, stručnjaci misije sprovode završne tehničke testove instrumenata svemirske letelice koji bi mogli da pomognu u radu budućih teleskopa. Njena orijentacija u odnosu na Sunce se promenila tokom ovih testova, čineći letelicu dovoljno svetlom da amaterski astronomi mogu da je uoče na noćnom nebu, što je poslednji pozdrav za stare letelice.

„To je gorko sladak trenutak kada misija prestane da prikuplja podatke“, ističe Johanes Salman, fizičar iz Evropske svemirske agencije i naučnik projekta „Gea“. „Ali sama misija je daleko od svog kraja.”

Uprkos trajanju svoje misije, astronomima je dostupan samo deo onoga što je „Gea“ primetila jer je potrebno više vremena za obradu ogromne količine podataka koje je prikupila. Sledeće objavljivanje podataka svemirske letelice zakazano je za 2026. godinu i sadržaće pet i po godina podataka. Konačno izdanje, koje sadrži ceo skup podataka, zakazano je najkasnije za 2030.

Brojni noviji svemirski brodovi proširuju „Geino“ naučno nasleđe koristeći katalog zvezda misije da kalibrišu svoja zapažanja. To uključuje Nasin svemirski teleskop „Džejms Veb“ i misiju „Euklid“ Evropske svemirske agencije. Predstojeća opservatorija „Vera C. Rubin“ koju će izgraditi Amerikanci i evropski ekstremno veliki teleskop, oba u Čileu, takođe će imati koristi od onoga što je „Gea“ videla.

Evropski naučnici već planiraju svemirsku letelicu naslednicu koja će nositi „Geinu“ galaktičku baklju, sledeći put prikupljajući infracrvenu, a ne optičku svetlost. Takav teleskop bi trebalo da bude lansiran ne ranije od 2040-ih i pomogao bi astronomima da zavire kroz prašinu koja obavija centar Mlečnog puta.

U međuvremenu, „Gea“ će provesti ostatak svojih dana kružeći oko naše matične zvezde, prikladnog groblja s obzirom na njeno istraživanje udaljenijih objekata preko Mlečnog puta. Za naučnike u misiji, više neće biti nedeljnih sastanaka sa timom za kontrolu leta, niti će više dolaziti novi podaci.

„Čudan je osećaj", kaže dr Braun, koji je 1997. godine bio uključen u izradu misije. „S druge strane, dobro je videti da se stvari privode kraju. I, naravno, pred nama je još mnogo godina rada."