Како на наше здравље утиче начин на који правимо кафу

Шведски истраживачи су измерили нивое дитерпена у кафи направљеној низом уобичајених машина за кафу и техникама кувања. Открили су да се филтрирањем кафе могу анулирати нека њена нежељена дејства.

„Проучавали смо кафу из 14 апарата, и могли смо да видимо да су нивои ових супстанци много већи у кафи из професионалних апарата, него из обичних апарата за филтер кафу“, рекао је Дејвид Игман, клинички нутрициониста са Универзитета у Упсали.

„Из овога закључујемо да је процес филтрирања кључан за присуство супстанци које подижу холестерол у кафи”, пишу истраживачи.

Тим научника је израчунао здравствене користи за особу која пије три шољице кафе дневно, пет дана у недељи. „Замена кафе из апарата филтер-кафом могла би да смањи ЛДЛ холестерол довољно да смањи релативни ризик од атеросклеротичних кардиоваскуларних болести за 13 процената током пет година и за 36 процената током 40 година, наводе научници.

Истраживачи су током својих анализа иначе користили низ метода прављења кафе, а узорци из сваке методе и машине су потом замрзнути и транспортовани на испитивање концентрације дитерпена.

Поред тога, тим је прикупио четири узорка еспреса из три кафетерије и из једне компаније. Тим је открио да ручне, домаће методе кувања кафе генерално доводе до нижих нивоа дитерпена у односу на кафу из апарата.

У почетку се истраживачима чинило да еспресо апарат прави најпроблематичнију кафу, јер се показало да у просеку даје ниво кафестола од око 1.060 милиграма по литру. Међутим, анализирана су само четири узорка и њихови нивои су варирали у великој мери, од 35,6 до невероватних 2,446,7 милиграма у литру, па је зато тешко извући коначне закључке.

Апарати и друге машине за кување кафе дале су напитке са просечном концентрацом кафестола од 174 милиграма по литру и 135 милиграма у литру кафе.

Апарати за француску кафу – француске пресе, правиле су кафу са умереним нивоом дитерпена – испод 90 милиграма по литру за кафестол и испод 70 милилитарна за кахвел.

Истраживачима су на основу испитивања сугерисали да је најбоља опција за прављење кафе апаратом уз систем „кап по кап“ са средњом концентрацијом од само 11,5 милиграма по литру и 8,2 милиграма по литру за кахвел.

Домаћа кувана кафа, као типично „нефилтрирана метода” резултира са огромном средњом концентрацијом од нешто испод 940 милиграма по литру кафестола и скоро 680 милиграма кахвела.

Срећом, лако је смањити те нивое. Када су истраживачи филтрирали своју кувану кафу кроз кафе-филтер или тканину, концентрације су пале на само 28 милиграма у литру за кафестол, и 21 милиграма по литру за кахвел.

Ипак, тим признаје да њихова студија има одређена ограничења, укључујући мале величине узорака и варијабле које нису узете у обзир, као што су величина отвора на филтеримаа, притисак воде, температура, и начин на који је зрневље кафе печено и млевено.

Позитивни ефекти конзумирања кафе

Бројне студије су, на пример, откриле да испијање три или више шољица кафе дневно може смањити ризик од развоја кардиометаболичких болести за 40 процената.

Редовна конзумација кафе је такође повезана са мањим ризиком од деменције, Паркинсонове болести и рака коже, уста и црева. То би могло надокнадити негативне здравствене ефекте продуженог седења.

Ипак, све то може зависити од тога колико шољица кафе пијете дневно, у које време их пијете, и наравно – како кафу спремате, односно кувате.

„Већина узорака кафе садржала је нивое који би могли да утичу на нивое ЛДЛ холестерола код људи који су пили кафу, као и на њихов будући ризик од кардиоваскуларних болести. За људе који свакодневно пију много кафе, јасно је да је филтер-кафа или друга добро филтрирана кафа пожељнија опција”, објаснио је Игман.

Истраживање је објављено у часопису Nutrition, Metabolism and Cardiovascular Diseases.