Свемирска летелица „Хера“ кренула пут астероида који је пре две године скренут са своје путање

Мисија „Хера“ Европске свемирске агенције (ЕСА) треба да испита место удара и извршити детаљна мерења на Диморфосу, како би помогла астрономима да усаврше стратегије за одбрану Земље ако астероид икада угрози нашу планету у будућности.

„Хера“ је кренула на путовање ракетом „Спејс Икса“ Фалкон 9 са Кејп Канаверала на Флориди. Ако све буде текло по плану, сонда ће пролетети поред Марса у марту следеће године и стићи до астероида удаљеног 177 милиона километара од Земље у децембру 2026.

Названа по грчкој богињи брака, жена и породице, „Хера“ ће известити о стању Диморфоса, 150 метара широког астероида који кружи око већег, 780 метара широког матичног тела званог Дидимос. У септембру 2022. године, Насина сонда двоструког преусмеравања астероида (Дарт) срушила се у Диморфус брзином од 22.500 километара на сат, избацујући милионе тона камења у свемир и мењајући орбиту астероида.

Као први тест планетарне одбране Земље, мисија Дарт је проглашена успешном. Али научницима је потребно више информација о удару и самом Диморфосу како би се осигурало да се научене лекције могу користити за одбијање астероида различитих величина и структура који би једног дана могли да угрозе Земљу.

„Дарт је успео да промени орбиту Диморфоса веома ефикасно, чак и изнад очекивања, а сада научници морају детаљно да знају шта се догодило и какве је ефекте удар имао на астероид“, објашњава Мартино.

За ближи поглед на Диморфос, „Хера“ ће спустити две сонде величине кутије за ципеле који се зову кубесати. Оне ће мапирати површину до финих детаља, измерити прашину око тела и поставити радар који продире у земљу да процени унутрашњу структуру астероида. Кубесати ће затим покушати да слете на астероид и изврше даља мерења.

„Морамо да разумемо која су физичка својства ових астероида? Од чега су направљени? Да ли су то камени блокови? Да ли су унутра од песка?" каже Наоми Мардок, научница укључена у мисију Европске свемирске агенције.

Једна од мистерија за научнике је то како је Дарт толико променио Диморфусову орбиту. Научници су очекивали да ће Насина сонда пробити кратер од 20 метара у астероиду и смањити његов орбитални период за нешто више од једног минута. Међутим, значајнији помак у орбити астероида указује да је удар потпуно преобликовао астероид.

„Мислимо да је разлог тога можда Диморфосова унутрашња структура, али тренутно имамо само неколико слика његове површинe“, напомиње професор Гарет Колинс, члан научног тима пројекта „Хера“ са Империјал колеџа у Лондону.

Од више од 1.600 астероида близу Земље на Есиној листи ризика, ниједан није гигантски убица планета који би могао да уништи Земљу у следећем веку. Астрономе више брину мање и далеко бројније свемирске стене које имају потенцијал да разнесу градове, државе или континенте. Ако би један од њих био примећен годинама унапред, научници би имали за циљ да покрену извиђачку мисију како би потврдили његову путању, састав и масу, а ако представља стварну опасност, покренули би још једну мисију како би је скренули са курса.

Наоружани подацима из мисије „Хера“, научници ће разрадити опсег астероида који се могу скренути са курса сударом са свемирским бродовима, као и за које би биле потребне много драматичније интервенције.

„Ако икада будемо имали стварну претњу у будућности, бићемо у позицији да изаберемо најбољу технику да је скренемо са курса“, истиче Мартино.

„Није циљ да се избегне изумирање људске расе. То је стварање система да минимизирамо штету колико год можемо. Диносауруси нису имали свемирски програм, али ми имамо“, напомиње професорка Мардок.

Али научници упозоравају да иако је НАСА доказала да је могуће променити курс једног астероида, то не значи да се то може лако урадити на свим свемирским стенама. Пресретање астероида пре него што удари у Земљу такође се увелико ослања и на способност астронома да на време уоче надолазећу опасност.