Otpad će formirati trajni geološki otisak čovečanstva, ističu paleontolozi

Ako zamislimo našu planetu za nekoliko desetina miliona godina od sada, homo sapiens kao vrsta je verovatno odavno nestao, zbrisan masovnim izumiranjem koje je i sam potpomogao. Koje će tragove čovečanstvo ostaviti u drevnim slojevima stena kako bi ih budući paleontolozi otkrili, proučavali i odgonetnili? To je pitanje na koje su dvoje paleontologa pokušali da odgovore u novoj knjizi.

Отпад ће формирати трајни геолошки отисак човечанства, истичу палеонтолози

Definišući testament čovečanstva će se dramatično razlikovati od skeleta, kostiju i drugih bioloških tragova koji predstavljaju današnje fosilne zapise, prema paleontolozima Sari Gabot i Janu Zalaševiču sa Univerziteta Lester u Ujedinjenom Kraljevstvu, autorima knjige Odbačeni: kako će tehnofosili biti naše konačno nasleđe.

Na Zemlji se već pojavljuje potpuno novi raspon fosila i novi stil fosilizacije, navode autori. Proizvedeni predmeti – plastične flaše, hemijske olovke, betonske zgrade, kesice čaja, turbine na vetar, mobilni telefoni, majice, aluminijumske limenke – nadmašuju živi svet i formiraće karakteristične, iako ponekad teške za tumačenje, tragove našeg postojanja.

Fosilizacija se retko dešava i da bi se fosilizovali ostaci biljaka i životinja potrebno je da se sklopi više okolnosti, objašnjavaju autori u intervjuu za Si-En-En.

„Ako želite da postanete izuzetno lepo očuvani fosil, gde su sačuvana sva vaša meka tkiva, onda želite da umrete u sedimentima koji su anoksični (bez kiseonika) ili hipersalanitetni. Ali većina materijala koje pravimo zapravo ima veći potencijal očuvanja od organskih materijala“, objašnjava Sara Gabot.

Proizvodimo predmete i materijale da budu super izdržljivi, da se odupru vremenskim uslovima, da se odupru sunčevoj svetlosti, da se odupru habanju i da ih druge životinje ne pojedu, i tako dajemo svim ovim materijalima šansu da budu fosilizovani.

„Onda sve ovo odlažemo na džinovske deponije, gde oduzimamo vodu i umotavamo ih u plastiku, i pravimo od njih džinovske sarkofage, koji stvaraju fantastične uslove da ove stvari postanu fosilizovane“, dodaje Gabotova.

Kako bi plastično predstavio šta će se dogoditi, Zalaševič kao primer navodi gradove poput Nju Orleansa i Amsterdama koji su smešteni na zemljištu koje tone, takozvanim „tektonskim pokretnim stepenicama naniže“. Istovremeno, pošto nivo mora raste, ovi gradovi će biti potopljeni. Sve vrste podkonstrukcija, svi šipovi, sistemi metroa i tako dalje, imaju izuzetno dobre šanse da prežive manje-više netaknuti.

„Jednom kada ste zakopani, kada se na vama nakupi sediment, onda su šanse za fosilizaciju zaista dobre. Soliteri i ostale građevine, vremenom će se raspasti u ruševine. Imali biste neku vrstu sloja ruševina, čiji će deo biti ponovo sačuvan, jer će biti pod vodom. Imaćete ove megafosile, mega tehnofosile, koji će se prostirati na hiljade kvadratnih kilometara“, ističe paleontolog.

Još jedan veliki signal na koji bi naša buduća civilizacija mogla da naiđe je nedostatak biodiverziteta, napominje Gabotova.

„Oni će videti masu i masu životinja koje uzgajamo da bismo jeli: kokoške i krave. Sada znamo da su samo četiri odsto sisara na planeti divlji sisari. To je zapanjujuće. U stvari, već sada na našoj planeti ima više domaćih pasa nego divljih sisara. Videće ovu ogromnu rekonfiguraciju raznolikosti života“, zaključuje Sara Gabot.