Neurolozi dokazali da je brzo čitanje besmislica

Dok većina ljudi može da čita između 200 i 400 reči u minuti, brzi čitači uspevaju da savladaju tri ili četiri puta veću količinu teksta. Programi za brzo čitanje tvrde da polaznike uče kako da čitaju brže bez smanjenja razumevanja pročitanog. Međutim, istraživanja pokazuju da to nije tačno. Brzi čitači mogu da obrade više reči u minuti, ali manje pamte ono što su pročitali u poređenju sa normalnim čitaocima.

Jedini način da se brže čita jeste da se čita više, u kombinaciji sa proširenjem rečnika. Sposobnost čitanja mora se usavršavati trudom, a ne trikovima.

Pre četrdeset godina, Donaldu Homu, profesoru psihologije na Državnom univerzitetu u Arizoni, specijalizovanom za pamćenje i vizuelnu percepciju jezičkih stimulusa, obratili su se zvaničnici Američke akademije za brzo čitanje sa izuzetnom pričom. Dva njihova učenika su postigla brzinu čitanja veću od 100.000 reči u minuti, što je više od deset puta brže od njihovih prosečnih učenika i preko 300 puta više od onoga što odrasli sa fakultetskim obrazovanjem mogu da postignu (između 200 i 400 reči u minuti). Želeli su da profesor proceni neverovatne sposobnosti njihovih polaznika u laboratorijskom okruženju.

Radoznao, prof. Homa je sa zadovoljstvom prihvatio. U laboratoriji je dvojici muškaraca dao zadatak da brzo čitaju srednjoškolski udžbenik, a zatim polažu test sa višestrukim odgovorima kako bi procenio njihovo razumevanje pročitanog. Nakon što su tekst završili za nekoliko minuta, uradili su test i apsolutno podbacili. Činilo se da ništa nisu naučili.

„Jedina vredna pažnje veština koju su pokazala dva brza čitača bila je izuzetna spretnost u okretanju stranica“, zaključio je Homa.

Iako je ova epizoda doduše anegdotska, ona pokazuje ono što su naučnici još u početku naučili o brzom čitanju: ne funkcioniše.

Dva glavna razloga zašto brzo čitanje ne funkcioniše

Više od pola veka svi kursevi brzog čitanja obećavaju da će drastično ubrzati nečiju sposobnost čitanja bez štete po razumevanje. Zagovornici tvrde da ljudi mogu da postanu brzi čitači ako nauče da uzimaju više reči sa manje pokreta očiju i utišavajući svoj unutrašnji govor koji prati čitanje.

Sumirajući decenije istraživanja u članku objavljenom 2016. godine, tim vrhunskih kognitivnih naučnika i lingvista specijalizovanih za sposobnost čitanja i vizuelnu percepciju razotkrio je oba ova načela brzog čitanja.

Prvo, način na koji ljudski vid funkcioniše, uključujući samu strukturu oka, jednostavno nam ne dozvoljava da vidimo reči na periferiji našeg vidnog polja sa dovoljno jasnoće da u potpunosti shvatimo njihovo značenje. Dakle, ideja da se celi blokovi reči mogu razumeti na prvi pogled je besmislena. Štaviše, eksperimenti su više puta pokazali da periferni vid brzog čitača nije ništa bolji nego kod normalnih čitača. Ne može se trenirati.

Drugo, utišavanje nečijeg unutrašnjeg glasa za čitanje može omogućiti brže unošenje teksta, ali izgleda da to dolazi na štetu razumevanja. Zvukovi su ključni za jezik, pa je prevođenje vizuelnih informacija u fonološki (zvučni) oblik, čak i samo u glavi, neophodno za potpuno razumevanje pisanih reči.

Čitanje, brzo i sporo

Ipak, oni koji stoje iza programa za brzo čitanje ukazuju na podatke koji pokazuju da se brzina čitanja njihovih učenika poboljšava uz zadržavanje razumevanja. Učenicima se daje uvodni i završni test i generalno beleži se poboljšanje. Autori izveštaja iz 2016. godine usprotivili su se tvrdnjom da su ovi testovi lažni.

„Ponekad je pre-test teži od post-testa, a drugi put se polaznici testiraju više puta na istom materijalu. U oba slučaja, neizbežno je da će njihov učinak biti bolji na post-testu samo zbog relativne težine testova ili zbog ponovljenog izlaganja materiji.”

Kada su naučnici rigorozno ispitali kurseve brzog čitanja, više puta su otkrili da učenici zaista povećavaju brzinu čitanja, merenu rečima u minuti, ali ovo ubrzanje dolazi na štetu razumevanja. Što ljudi brže čitaju, manje pamte ono što su pročitali.

Danas postoje aplikacije koje navodno olakšavaju brzo čitanje. Većina njih predstavlja reči teksta jednu po jednu na istom mestu, omogućavajući korisniku da prilagodi brzinu prezentacije. Ovaj metod, nazvan brza serijska vizuelna prezentacija, omogućava da pogled čitaoca ostane fiksiran – eliminišući navodno rasipničku potrebu za skeniranjem od reči do reči. Nažalost, ni ove aplikacije ne rade. Kako korisnici prilagođavaju brzinu prezentacije teksta, njihovo razumevanje opada.

Pogledajte, to je u knjizi

Dakle, ako je brzo čitanje lažno, postoji li način da se čita brže? Da, kažu autori izveštaja iz 2016. Odgovor je da čitate više, zajedno sa proširenjem rečnika. Takva vežba je doduše dugotrajna, ali kao i mnoge druge veštine koje zahtevaju sate i sate ponavljanja da bi se usavršile, sposobnost čitanja mora da se izbrusi trudom.

Poput pijaniste koji godinama svira svaki dan, košarkaša koji beskrajno šutira, ili pilota koji provodi hiljade sati u vazduhu, za stručnost je potrebno vreme. Ne može se naučiti kroz program obuke za 12 nedelja.