Неистражено благо из доба Римске империје, откривају се тајне утврђења на Ћелијском брду

Археолози Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву и београдског Историјског института решени су да систематски истраже кулу осматрачницу на Ћелијском брду изнад истоименог манастира у клисури реке Градац.

Утврђење са двориштем и цистерном за воду на брду изнад манастира Ћелије код Ваљева у близини је Римског пута.

Стручњаци сматрају да је од Посавине ка Босни повезивао провинције у унутрашњости.

Куле осматрачнице грађене су ради заштите путника и робе од пљачкаша.

„Истражили смо кулу која је имала ту одбрамбену, односно војну функцију. Ту је вероватно била смештена једна мања посада, која је оперативно била повезана са већим утврђењем, које се налази ту узводно у непосредној близини, од раније познат Јеринин град у Бранговићу на Шареном платну”, прича Невена Павловић, руководилац истраживања.

„Претпостављемо да је прво подигнуто утврђење у Бранговићу где је била нека врста војне и милицијске посаде, која је касније изградила тај читав систем обезбеђења тог пута, који је постао активан крајем 3. и током 4. века”, каже Радивоје Арсић, археолог Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Ћелијско брдо биће међу ретким систематски истраженим утврђењима ове врсте у Србији.

Најстарији слој је из гвозденог доба о чему сведоче налази грнчарије, јер архитектура није сачувана. Доминантан период је 4. век када су изграђени кула и бедеми.

„Потом имамо два периода коришћења овог утврђења, један из деветог, десетог века, када је утврђење функционисало паралалелно са утврђењем у Бранговићу, и имамо 12. и почетак 13. века. Тај период нам је посведочен налазима аустријског новца”, открива др Дејан Булић из Историјског института у Београду.

Истраживања на локалитету Ћелијско брдо финансира Град Ваљево. Када се заврше, намера археолога је да се уради и конзервација, како би био доступан посетиоцима.

Са положаја куле осматрачнице пуца поглед на део клисуре Градца.