Сада су бактерије дефинитивно у опасности, нови антибиотик ће можда променити свет

Све у свему, бактерије само чине раде оно што су одувек чиниле – проналазе нове начине да преживе. Док се потрага за новим антибиотицима наставља, комбиноване терапије се све више тестирају да би се покушало сузбијање бактерија на више „фронтова“ и како би се ограничила њихова способност да развију отпорност узастопним биолошким „нападима“ антибиотицима.

Колико ће ти вишеструки „напади“ бити ефикасни у борби против антибактеријске резистенције, за коју је једна студија утврдила да је трећи водећи узрок смрти на глобалном нивоу у 2019. години, остаје прилично на нивоу спекулација – али је то и даље основна стратегија да се покуша да се осигура да нећемо даље омогућавати резистенцију на антибиотике користећи лекове које смо развили.

Тим научника из САД и Кине израчунао је да би нова класа антибиотика двоструког дејства могла 100 милиона пута отежати бактеријама да развију отпорност.

Названа макролони, заправо су синтетичка једињења изведена из старијих, већ познатих  антибиотика, први пут откривених 1950-их, на које су бактерије постале брзо отпорне након широке употребе.

После деценија развоја лекова, посебан напредак догодио се 2010. године када су макролони развијени додавањем бочног ланца кинолона у централни прстен макролида да би се побољшала њихова потентност.

Та нова једињења постала су позната по свом „изузетном антибактеријском профилу“ и способности да убију чак и сојеве бактерија отпорне на лекове – али нико није знао које тачно молекуларне карактеристике дају макролонима њихова супериорна својства.

„У основи, погађајући две мете у истој концентрацији, предност је што онемогућавате бактеријама да лако пронађу једноставну генетску одбрану“, каже структурни биолог Јуриј Поликанов.

Али још доста тога треба да се уради како би се ојачала одбрана коју ови нови антибиотици двоструког дејства нуде против смртоносних и „превртљивих“ бактеријских сојева.

Без потцењивања трикова за које су бактерије способне

Отпорност бактерија може бити „готово немогућа мисија за њих“ на основу процена истраживача, али не би требало ипак да потцењујемо генетске трикове које бактерије могу да изненада активирају како би уништиле ове нове антибиотике.

Студија је објављена у часопису Nature Chemical Biology.

Биолог Елена Александров са Универзитета Илиноис у Чикагу и њене колеге су синтетизовали три нова једињења (макролони) која смањују резистентност бактеија и анализирали њихове молекуларне структуре како би открили како им успева да блокирају кључне функције бактеријских ћелија.

Открили су да макролони убијају бактерије на два начина: ометањем ензима специфичног за бактерију који одмотава и савија ДНК током репликације, или инхибирањем процеса за производњу протеина ћелије, рибозома – или обоје

„Лепота овог новог антибиотика је у томе што делује, користећи две различите мете у бактеријама“, објашњава фармацеут Александар Манкин, главни аутор студије.

„Ако антибиотик погоди обе мете у истој концентрацији, тада бактерије губе способност да постану отпорне стицањем насумичних мутација“, објаснио је Манкин.

У анализама се показало да су макролони уништили бактерије узгојене у лабораторији, без активирања познатих гена отпорности, и показали „драматично побољшану активност“ против добро познатих супербактерија отпорних на лекове, укључујући streptococcus pneumoniae.