„Ajmo u bioskop“, knjiga o „najlepšem mraku na svetu“ i generacijama koje su filmove gledale na velikom platnu

„'Ajmo u bioskop!“, rečenica je koja je nekada bila deo svakodnevice, uobičajena, nenametljiva, poziv da možda i neplanirano u tom danu provedete vreme u društvu pokretnih slika, u kako neki kažu „najlepšem mraku na svetu“ – mraku bioskopske dvorane.

Zato je baš ova rečenica naslov knjige filmskog kritičara, novinara i pisca Petra Jončića, u kojoj nas podseća na gledanje filmova u bioskopima, kada su oni bili centar sveta.

„Projekcije su, zapravo, u to vreme bile od 10 ujutru, pa do, u nekim bioskopima, poslednja projekcija bila je i u 10 uveče. To je 12 sati programa gde ste mogli da birate, a glavna stvar, ko pamti ta vremena, bioskopi su bili žanrovski određeni. Znali ste otprilike šta u kom bioskopu možete da dobijete, nije postojalo ono iznenađenje da jedan bioskop pušta sve. Jednostavno, to nije bilo moguće. Znalo se koje klase filmova se gde puštaju, koju klasu filmova pušta 'Kozara', koju 'Jadran', šta gledate u '20.oktobru'“, objašnjava Jončić.

O bioskopima i gledanju filmova Petar Joničić nam govori kroz eseje, ali i prozu, koja ima i svoje glavne junake.

„U njoj postoje tri lika, sva trojica su, uslovno rečeno, neki kao filmski kritičari ili fanovi filma. To jesu neka njihova sećanja ili možda dnevnički zapisi, gde od nekih analitičkih njihovih razmišljanja o nečemu, kao što je na primer gledanje filma ili o bioskopu, imamo i delove gde to postaje neka vrsta njihove rasprave o filmu“, istakao je Joničić.

Knjiga Ajmo u bioskop obiluje zanimljivim i zabavnim pričama, poput one o avanturi odlaska u bioskope u toku restrikcija struje ili priče o tome kako je ‘86. porasla popularnost igranja bilijara u Beogradu nakon bioskopskog hita Boja novca.

Knjiga je namenjena svima, jer kako kaže autor, „ako ste dovoljno stari onda znate o čemu pričamo, a ako ste mladi ova knjiga će vam otkriti izgubljeni kontinet na kome zvezde sijaju jače“.