Преминуо Радивој Шајтинац, угледни српски књижевник и члан Српског књижевног друштва

Књижевник Радивој Шајтинац преминуо је у 77. години. Изузетно плодоносан аутор, Шајтинац је написао десетине књига, од збирки позије до прозних дела. Сахрана ће бити одржана у среду у 15 часова на Граднуличком гробљу у Зрењанину.

Рођен 1949. године у Зрењанину, после завршене гимназије у родном граду, студирао је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду.

Писао је поезију, прозу, књижевну и ликовну критику, бавио се драматургијом, а и превођењем с руског и енглеског језика.

Био је члан Српског књижевног друштва, Друштва књижевника Војводине и Српског ПЕН-а. Био је један од оснивача и две деценије главни и одговорни уредник часописа за књижевност и културу Улазница.

Књиге песама: Оружје људски рањено (1970), Шуми се враћају прагови (1974), Даровно путовање (1978), Панглосов извештај (1982), Сузе у лунапарку (1987), Оченаш на Тајмс скверу (1991), Оловни долов (1995), Лед и млеко (2003), за коју је добио награду Књига године ДКВ, Пси верса (2005), Кањишка монотипија – двојезично издање на српском и мађарском (2007), Стара кантина (2011), Северни изговор (2011), Псећа суза (2014), Ди (2014), Непознавање природе (2017), Авети атара (2020)..

Књиге прозе: Банатска читанка (три издања: 1991, 2005. и 2008), за коју је добио награду „Карољ Сирмаји“ 1991. године, Мој бегејски део света (1994), Бајке о грму (1995), Чеховија (1996), за коју је добио награду „Стеван Пешић“, Вез у ваздуху (1998), Жртве бидермајера (Геопоетика, 2000), Сибилски гласови (Геопоетика, 2001), Нада станује на крају града (са Угљешом Шајтинцем, 2002), Водено дете (Геопоетика, 2004), Причица (2005), за коју је добио награду „Димитрије Митриновић“, Кинеско двориште (2006), Лyрик-клиник (Геопоетика, 2009), Дилинкуца (са Људмилом Шајтинац, 2012), Порцелан (Геопоетика, 2017), Сува игла (2019) и Пелерина (2020), Микеланђелов помоћник (2023).

Књиге есеја: Демогоргон (1990), Хотел Чарнојевић (1989), Хајка на Актеона (1997).

Његова изведена драмска дела су: Цвеће и смрт старог Луке, Љупчетови снови – поетско позорје за децу, Банатикон, Стева Светликов, Атлантска веза, Паорска грозница.

Поезија, проза и есеји Радивоја Шајтинца превођени су на енглески, немачки, француски, шпански, мађарски, словеначки, македонски, румунски, пољски, фински, турски, словачки и грчки језик.

Роман Жртве бидермајера објављен је у преводу на енглески у едицији Српска проза у преводу (Serbian Prose in Translation) у издању Геопоетике 2012. године. Друго издање овог романа објавио је 2015. амерички издавач "Blooming Twig Books", Њујорк.

Радивој Шајтинац је лауреат награде Фонда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет за 2019. годину. За књигу поезије Авети атара (2020) награђен је 2021. наградама „Ђура Јакшић“ и „Васко Попа“.