понедељак, 29.04.2024, 21:20 -> 21:22
Извор: РТС
Они који су осетили дух старих биоскопа, знају шта смо изгубили њиховим гашењем
Синеплекси су одавно заменили познате београдске биоскопе који су једном одлуком града приватизовани и углавном угашени. Можда се сећате времена када је свака општина имала свој биоскоп и када карте нису биле скупе као данас. Сваки од тих биоскопа доживео је различиту судбину.
Јадран, Козара, Дрина, Космај, Авала, Одеон, Партизан, 20. октобар, Славица… Некада је сваки део града имао свој биоскоп и углавном су сви били испуњени до последњег места.
Већина је била у власништву „Београд филма” који је 2007. године купио Никола Ђивановић. Недуго затим фирма је приватизована, што је довело до затварања биоскопа. Неке од њих власник је продао, други су претворени у угоститељске објекте, а неки су остављени да пропадају.
Пре једну деценију, група младих људи незадовољни стањем у култури, одлучила је да скине катанац са врата биоскопа Звезда. Од тада се овде непрекидно одржавају филмске пројекције. Иако услови нису идеални, нема чак ни грејања, публика у „Нову Звезду” редовно и радо долази.
„Оно што је најбитније нама јесте да је биоскоп Звезда постао једна озбиљна културна институција која је препозната не само београдској публици него и шире. Публика нам је негде од седам до 77 година. Свакако различити друштвени миљеи су у питању. Наравно имамо доста млађе публике, а наравно не мањка ни старија публика. Тако да свакако оно што их све спаја јесте та љубав према филму и због чега заправо се и ми овде налазимо“, каже Исидора Комазец.
У биоскопу Балкан први филм је приказан пре више од једног века. Овде је публика гледала пројекцију венчања Александра Обреновића и Драге Машин. Тај споменик културе данас је у приватном власништву.
Смештен је у Улици браће Југовића 16 и један је од ретких који одолева зубу времена. Међутим, иако му име говори да се овде гледају филмови, то више није случај. Сада се овде одржавају неки други културни догађаји.
„Програмски садржај је разноврстан. Од концерата, изложби, фестивалских дешавања. Филмски програм, неки репертоарски програм, овде се сигурно неће вратити у смислу какав је некада био, али по свој логици ствари предвиђено је да у наредном неком периоду овде заживи нека, не филмска сала, али могућност пројекција свакако је планиран“, наводи Ксенија Самарџија, директорка Фондације Саша Марчета.
Пре три године извештавали смо о биоскопу Вождовац који је, како смо сазнали, од општине 2008. године продат приватном предузећу „Беовона“. Али није да се баш ништа није променило од тада. Биоскоп је сада у још горем стању, улаз од растиња скоро се и не види. Затворен је давне 1997. године, па су млађе генерације биоскопску салу могле да виде само у филму Кад порастем, бићу кенгур.
Сваки биоскоп је имао свој репертоар
Биоскопи су се највише разликовали по репертоарима. На пример, у Јадрану су се пуштали домаћи филмови и драме, у 20. октобру, акциони и трилери, у Звезди комедије, док су у Козари биле најважније премијере, чиме је добио епитет престижног биоскопа. Седамдсетих година био је и једна од сала за ФЕСТ, па су на ова врата седамдесетих година улазили Роберт де Ниро, Џек Николсон….
„То је било једно романтично време. Једна дворана, дрвена седишта, евентуално оне семенке, не знам да ли на стадиону још увек постоје. Није било освежавајућег пића и заправо се све сводило на оно што је суштина биоскопа, да одете и погледате филм“, наглашава Иван Карл, в.д. директор Филмског центра Србија.
„Један од последњих филмова који смо радили је био Лајање на звезде. И тај филм се приказивао у биоскопу Јадран и у биоскопу Звезда. И пошто је имао велику гледаност, имало је неких око шест стотитна хиљада гледалаца. Сећања ме вежу на то да су се после дужег времена појавили тапкароши, ту испред биоскопа Јадран. Кад се завршило приказивање флма Лајање на звезде, тапкароши су позвали Здравка Шотру и купили су му поклон што им је омогућио да обнове свој рад“, сећа се продуцент Зоран Јанковић.
Старе биоскопе заменили су модерни који су углавном смештени у тржним центрима, а фишеке са семенкама, наћоси. У Београду је некада било тридесетак биоскопа и у сваком је било могуће гледати по један филм, док данас у једном мултиплексу има десетак сала, па се у исто време може гледати и толико различитих филмова.
Само они који су осетили дух старих биоскопа, могу да знају шта је престоница изгубила њиховим гашењем.
Коментари