„Ајмо у биоскоп“, књига о „најлепшем мраку на свету“ и генерацијама које су филмове гледале на великом платну

„'Ајмо у биоскоп!“, реченица је која је некада била део свакодневице, уобичајена, ненаметљива, позив да можда и непланирано у том дану проведете време у друштву покретних слика, у како неки кажу „најлепшем мраку на свету“ – мраку биоскопске дворане.

Зато је баш ова реченица наслов књиге филмског критичара, новинара и писца Петра Јончића, у којој нас подсећа на гледање филмова у биоскопима, када су они били центар света.

„Пројекције су, заправо, у то време биле од 10 ујутру, па до, у неким биоскопима, последња пројекција била је и у 10 увече. То је 12 сати програма где сте могли да бирате, а главна ствар, ко памти та времена, биоскопи су били жанровски одређени. Знали сте отприлике шта у ком биоскопу можете да добијете, није постојало оно изненађење да један биоскоп пушта све. Једноставно, то није било могуће. Знало се које класе филмова се где пуштају, коју класу филмова пушта 'Козара', коју 'Јадран', шта гледате у '20.октобру'“, објашњава Јончић.

О биоскопима и гледању филмова Петар Јоничић нам говори кроз есеје, али и прозу, која има и своје главне јунаке.

„У њој постоје три лика, сва тројица су, условно речено, неки као филмски критичари или фанови филма. То јесу нека њихова сећања или можда дневнички записи, где од неких аналитичких њихових размишљања о нечему, као што је на пример гледање филма или о биоскопу, имамо и делове где то постаје нека врста њихове расправе о филму“, истакао је Јоничић.

Књига Ајмо у биоскоп обилује занимљивим и забавним причама, попут оне о авантури одласка у биоскопе у току рестрикција струје или приче о томе како је ‘86. порасла популарност играња билијара у Београду након биоскопског хита Боја новца.

Књига је намењена свима, јер како каже аутор, „ако сте довољно стари онда знате о чему причамо, а ако сте млади ова књига ће вам открити изгубљени континет на коме звезде сијају јаче“.