Vek od rođenja akademika Vojislava Đurića obeležava se izložbom u Biblioteci SANU

Istaknuti srpski istoričar umetnosti u svom naučnom radu posebnu pažnju posvećivao je srednjovekovnoj umetnosti na teritoriji Jugoslavije, sa akcentom na srpsku umetnost i njeno prožimanje sa drugim kulturnim sredinama.

„Bio je i pokretač mnogobrojnih naučnih skupova višedisciplinarnih sa kojih su se pojavili mnogi tematski zbornici, čiji je on bio urednik, a koji su se bavili upravo spomenicima naše kulture pa su tako neki na temu Sopoćana i vizantijskog slikarstva 12. veka, zatim Mileševe, Dečana i vizantijskog slikarstva 14. veka“, istakla je autorka izložbe Sanja Petrović.

Postavku čine fotografije akademika Đurića, monografije o najznačajnijim srpskim manastirima, zbornici na kojima je radio sa Dejanom Medakovićem, Dimitrijem Bogdanovićem, Simom Ćirkovićem. Pisao je o Hilandaru, Pećkoj patrijaršiji, Sopoćanima… uvek je insistirao na dubljem i daljem proučavanju našeg umetničkog blaga.

„Izvesno je da uskoro treba očekivati i nove monografije, svakako i one će biti kolektivna dela, verovatno da će delimično nalikovati jedna na drugu, gradivo će im biti valjda slično podeljeno, a sudovi ne uvek bitno različiti. Ali, to moram podvući, nikada dovoljno misli i reči o problemima koje nameće ovo izuzetno delo evropske prošlosti i srpske kulture“, govorio je akademik Vojislav J. Đurić.

Posebno mesto zauzima kapitalna monografija akademika Đurića Vizantijske freske u Jugoslaviji, objavljena 1974. godine, u okviru koje je proučavao freskoslikarstvo od Makedonije pod Vizantijom pa do nasleđa Srpske srednjovekovne države.