Век од рођења академика Војислава Ђурића обележава се изложбом у Библиотеци САНУ

Истакнути српски историчар уметности у свом научном раду посебну пажњу посвећивао је средњовековној уметности на територији Југославије, са акцентом на српску уметност и њено прожимање са другим културним срединама.

„Био је и покретач многобројних научних скупова вишедисциплинарних са којих су се појавили многи тематски зборници, чији је он био уредник, а који су се бавили управо споменицима наше културе па су тако неки на тему Сопоћана и византијског сликарства 12. века, затим Милешеве, Дечана и византијског сликарства 14. века“, истакла је ауторка изложбе Сања Петровић.

Поставку чине фотографије академика Ђурића, монографије о најзначајнијим српским манастирима, зборници на којима је радио са Дејаном Медаковићем, Димитријем Богдановићем, Симом Ћирковићем. Писао је о Хиландару, Пећкој патријаршији, Сопоћанима… увек је инсистирао на дубљем и даљем проучавању нашег уметничког блага.

„Извесно је да ускоро треба очекивати и нове монографије, свакако и оне ће бити колективна дела, вероватно да ће делимично наликовати једна на другу, градиво ће им бити ваљда слично подељено, а судови не увек битно различити. Али, то морам подвући, никада довољно мисли и речи о проблемима које намеће ово изузетно дело европске прошлости и српске културе“, говорио је академик Војислав Ј. Ђурић.

Посебно место заузима капитална монографија академика Ђурића Византијске фреске у Југославији, објављена 1974. године, у оквиру које је проучавао фрескосликарство од Македоније под Византијом па до наслеђа Српске средњовековне државе.