Изложбом „Утемељитељ струке и науке“ САНУ обележава 150 година од рођења Владимира Петковића

Академик Владимир Петковић је као професор формирао генерације историчара уметности. На челу Народног музеја је био током 20-их и 30-их година и установио начела модерног научног приступа културној баштини.

Истраживања Жиче довела су до прве научне монографије о једном српском средњовековном споменику, а проучавање уметности Дечана, коју је сматрао универзалним дометом, било је његово животно дело – објављено средствима из фонда Михајла Пупина.

„Следи тај вишедеценијски рад на терену који се манифестовао кроз бројне публикације и бројне пионирске научне написе, да би последње велико дело које се тиче средњовековних споменика било Дечани објављено у сам освит Другог светског рата, 1941. године“, објаснила је Дубравка Прерадовић, ауторка изложбе.

На почетку каријере је био заслужан за археолошко откриће Царичиног града, а последњу деценију живота је био управник Археолошког института САНУ. Широко знање, посвећеност и интуиција водили су Владимира Петковића до утемељења струке и постављања чврстих основа културних, образовних и научних институција у Србији.

„Уз његову помоћ Народни музеј је истраживао и изузетан археолошки локалитет Стоби, истраживао је Јустинијану Приму, он је био први који је препознао да је Царичин град место које се може назвати Јустинијаном Примом према Јустинијану. Нашао је све могуће артефакте који би могли то и да потврде“, нагласила је Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије.

Сакупио је неколико хиљада фотографија које су значајан извор за проучавање и реконструкцију средњовековне архитектуре и иконографских целина. Неке од њих, штампане на стакленим плочама, први пут се излажу, као и акварели орнамената из Дечана. Изложба у Галерији САНУ може се видети до 8. децембра.