Novi roman Harukija Murakamija čitaoci dočekuju ovacijama kao navijači na sportskim tribinama

Mnogo je književnih kvaliteta koji utiču na to, ali ima tu nešto više. Atmosfera, to je ono što razlikuje njegov svet. I sada kada je deo kritike negativno ili hladno reagovao na pojavu novog romana smatrajući nepotrebnim da se veliki pisac vraća proširivanju svoje novele stare više od četiri decenije. A on je baš to hteo. Prvi deo romana ispričanog u tri dela, zasnovan je na Murakamijevoj kratkoj priči iz 1980. godine. Autor ju je smatrao neuspelom i zato joj se vratio.

Bezimeni junaci

Zanimljivo je da su tu junaci bezimeni. Mladić upoznaje prvu ljubav, devojčicu sa kojom ga je povezala književnost. Među pobednicima su literarnog konkursa, a naliv pera koja su dobili kao nagradu poslužiće za pisma kojima dugo održavaju vezu. Kako i priliči Murakamijevim junacima ne žive na običnom gradskom asfaltu, kao neki ljudi iz komšiluka, već se kreću između stvarnog sveta i fantastičnog grada s nestalnim zidinama koje je za njih izgradio Haruki Murakami.

Te zidine dele podsvesno od svesnog, simbol su tananih granica između dva sveta, simbolišu fizičke i emotivne barijere.

"Da li smo mi to bili u ljubavnoj vezi? Može li se to samo tako nazvati? Ne znam. Ali ti i ja smo, barem u tom periodu od skoro godinu dana, neraskidivo vezali naše duše. I ubrzo smo izgradili poseban, tajni, samo naš svet - čudesni grad okružen visokim zidinama."

Biblioteka starih snova

Kada prestanu da stižu njena pisma krenuće u čudesnu potragu za njom. Iz stvarnog sveta prelazi u paralelni, u grad nestalnih zidina ispred kojih mora da ostavi svoju senku. Počinje da radi u biblioteci starih snova kao njihov čitač. Tražeći svoju ljubav on zapravo pokušava da nađe i pravog sebe, a čitalac pronalazi pravog Murakamija i njegove čudesne metafore. Senke, snovi, bunari, toranj sa satom bez kazaljki. Zapamtite ga jer će se ponoviti jedan sličan. Jer vreme među zidinama ne teče za razliku od onog u stvarnom svetu.

"Dobro se sećam tvoje senke. Sećam se kako si ti gazila po mojoj, a ja po tvojoj senci na pustoj ulici početkom leta. To je igra gaze koju smo često igrali kao deca. Ni sami ne znajući kako i kojim povodom, samo bismo započeli s tom igrom".

Igra senkama prerasta u suštinu života. Kako ćete shvatiti senku? Daće vam Murakami mogućnosti.

Bibliotekar u planinama Fukušime

U drugom delu, sada već četrdesetogodišnji junak, napušta posao u Tokiju i odlazi u gradić u planinanama Fukušime, gde radi kao bibliotekar. Ovog puta u pravoj biblioteci, s knjigama. U prvi plan dospevaju junaci koji imaju imena, stanovnici gradića Z. Njihove sudbine su uzbudljive i na čudan način isprepletane sa neimenovanim glavnim junacima.

U poslednjem, trećem delu priča se vraća u grad ograđen zidinama. Razrešenje, ali dugo ćete ostati u mislima među Murakamijevim zidinama. Tamo gde bića i senke bivaju otrgnuti jedno od drugog da bi senke mogle da žive u miru i spokojno.

A šta ostaje iza bića? Sićušno seme duše. Njega čine "najrazličitija osećanja, koja ljudi nose u sebi. Tuga, zbunjenost, ljubomora, strah, muka, očaj, sumnja, žaljenje, pometenost... sumnja u sebe. O svemu na Murakamijev način. I poruka: Empatija je nešto što mogu da imaju samo pravi ljudi s pravim emocijama.